Melatonin je nedavno ušao u naše živote, a većina ljudi još uvek misli da je to blago sredstvo za spavanje. Ali u stvarnosti, melatonin je nešto poput dinosaurusa među hranljivim materijama. I zato što je to veoma drevna supstanca i zato što melatonin ima ogroman spektar bioloških funkcija.

U zoru života

Sada to više nije moguće zamisliti, ali nekada se život na planeti razvijao bez kiseonika. Naravno, teško je to nazvati životom, jer u primitivnim anaerobnim bakterijama koje vrve u smrdljivim vrelim izvorima, ne samo da se ne vidi Mikelanđelo, već samo kolonija nekih rovki. Međutim, hteli mi to ili ne, upravo je tako izgledala naša daleka prošlost.

Tada su se među hordama anaeroba pojavile nevidljive cijanobakterije (ili plavo-zelene alge). Od anaerobnih su se razlikovali po tome što su, poput savremenih biljaka, bile sposobne za fotosintezu – odnosno mogle su da koriste ugljen-dioksid za sintetizovanje hranljivih materija i oslobađanje čistog kiseonika u tom procesu.

I čim se u atmosferi pojavilo dovoljno kiseonika, evoluciona brana je pukla, a planeta je bila prekrivena naletom novih vrsta bakterija, a zatim i prvih višećelijskih organizama.

Ovo je postalo moguće zahvaljujući činjenici da se ispostavilo da je upotreba kiseonika za ćelijsko disanje desetine puta energetski efikasnija u poređenju sa prethodnim metodama generisanja energije bez kiseonika. Na primer, kod ljudi, sagorevanje jednog molekula glukoze u odsustvu kiseonika proizvodi 18-19 puta manje energije u poređenju sa aerobnom (kiseoničkom) glikolizom.

Kakve veze ima melatonin sa tim?!

Ali igranje kiseonikom je kao igranje vatrom (sagorevanje je, inače, oblik oksidacije i proizvodnje energije). A otprilike 4% kiseonika koji konzumiraju živa bića ide u formiranje izuzetno toksičnih oksidacionih agenasa – slobodnih radikala. Stoga su drevne aerobne bakterije bile prinuđene da smisle neku vrstu odbrane od ovog neizbežnog zla, i tu se prvi put pojavljuje melatonin.

Najverovatnije, u početku je to bio jednostavno nusproizvod metabolizma jedne od osnovnih aminokiselina – triptofana, ali je onda njegova moćna antioksidativna aktivnost privukla pažnju Njegovog Veličanstva prirodne selekcije, a melatonin je fiksiran u genima bakterija. kao izuzetno važna antioksidativna supstanca.

Kako je melatonin postao regulator cirkadijalnih ritmova

Ali zašto je melatonin savremenim ljudima poznat iz sasvim druge perspektive, naime kao regulator cirkadijalnih ritmova ili, još jednostavnije, blaga pilula za spavanje? Da, jednostavno zato što je ova još jedna veoma važna, ali ipak sekundarna funkcija melatonina proučavana i reklamirana mnogo više.

Govoreći u svojim postovima o drevnim vitaminima, kao što su folna kiselina i vitamini D i K, već sam rekao da je arsenal biološki aktivnih supstanci u primitivnim bakterijama i mikroorganizmima bio izuzetno ograničen. Zbog toga su bili primorani da koriste ono što su imali u razne svrhe.

Sa hronobiološkom ulogom melatonina, nastala je potpuno ista priča, i, najverovatnije, to je bila čista slučajnost. S jedne strane, smenjivanje dana i noći postalo je jedan od prvih prirodnih regulatora aktivnosti bakterija. S druge strane, potpuno ista dnevna promena ticala se nivoa melatonina: tokom dana, zbog visoke metaboličke aktivnosti, količina ovog antioksidansa se smanjivala, a noću se obnavljala i povećavala.

Od ove koincidencije, kako kažu, bakterijama nije bilo ni toplo ni hladno, jer najjednostavniji jednoćelijski organizmi mogu da reaguju na sunčevu svetlost bez ikakvih posrednika. Ali kako su se formirali složeni višećelijski organizmi, većina njihovih ćelija je izgubila direktan kontakt sa svetlošću, i morali su nekako biti upozoreni kada je noć zamenila dan, i obrnuto.

Glatka transformacija melatonina u hormon

I tada se priroda setila da nivo melatonina pada tokom dana i raste noću, i brzo mu je dodala signalnu funkciju. Štaviše, melatonin je bio veoma univerzalna supstanca koja se nalazi u svim ćelijama tela.

Kao rezultat toga, melatonin se iz jednostavnog antioksidansa pretvorio u regulator cirkadijalnih ritmova, a njegova uloga u tom smislu postala je toliko važna da je priroda čak morala da stvori posebnu žlezdu – epifizu, koja je počela da se posebno bavi sintezom melatonina. .

Kod drevnih primitivnih životinja, epifiza se nalazila u predelu glave, neposredno ispod kože, i bila je zaštićena gustom providnom pločom kroz koju je prodirala sunčeva svetlost. Ako je bilo puno svetla, nivoi melatonina su opadali, a to je odgovaralo aktivnoj fazi cirkadijalnih ritmova. Ako je pala noć, pinealna žlezda, lišena svetlosne stimulacije, počela je aktivno da sintetiše melatonin, koji je telo preveo u stanje mirovanja, ili u noćnu fazu bioritma.

Kod viših životinja, uključujući ljude, epifiza se nalazi duboko u mozgu i reaguje na svetlost ne direktno, već putem signala koji dolaze iz organa vida preko optičkog nerva.

Dakle, da li je hormon melatonin ili ne?

Formalno, melatonin ispunjava sve karakteristike hormona:

1) ima specifične ćelijske receptore preko kojih reguliše ćelijski metabolizam;

2) reguliše procese koji utiču na vitalnu aktivnost celog organizma; i, što je najvažnije,

3) telo ima specijalizovani organ za sintezu melatonina (epifizu).

I zato se u svim regulatornim i normativnim dokumentima naše zemlje i mnogih drugih zemalja ZND sintetički melatonin smatra hormonom i iz tog razloga je zabranjen za upotrebu u prehrambenim proizvodima ili dijetetskim suplementima.

Međutim, postoji jedna brojka koja stavlja tačku na ovu zastarelu ideju o melatoninu. Činjenica je da se manje od 5% melatonina ciklično sintetiše u epifizi (uglavnom samo za regulaciju bioritma), a ostatak melatonina se sintetiše u raznim ćelijama našeg tela – u crevima, koži, imunološkom sistemu itd.

Međutim, u ovome nema ništa iznenađujuće. Svaka naša ćelija sadrži mitohondrije, koje sprovode ćelijsko disanje i snabdevaju ćelije kiseonikom. A mitohondrije su direktni potomci drevnih alfa-proteobakterija, koje su voljom evolucije dospele u kompleksnije organizovane ćelije i bile prilagođene za proizvodnju energije. A pošto su upravo Proteobakterije prve naučile kako da sintetišu melatonin i koriste ga za zaštitu od oksidacije, naše mitohondrije su u potpunosti zadržale ovu funkciju. To je to, evolutivni krug je zatvoren…

Još jedan argument protiv toga da se melatonin smatra klasičnim hormonom je to što ga biljke sintetišu u velikim količinama, a kada ih jedemo, mi dobijamo melatonin kao najčešći nutrijent.

Pa šta je onda ovaj melatonin?

Odgovor na ovo pitanje leži na dnu evolucionog bunara. Što je starija funkcija određene biološki aktivne supstance, to je ona važnija. Ako je najstarija funkcija melatonina antioksidativna, onda je melatonin prvenstveno antioksidans. Veoma moćan i izuzetno svestran.

Međutim, pored hemijskih pretnji, najstariji organizmi morali su da se brane i od bioloških. I skoro istovremeno sa antioksidativnom zaštitom, rođena je i imunološka zaštita.

A kao što ste verovatno već pretpostavili, melatonin je priroda koristila i za ovaj zadatak. Sintetišu ga i same imune ćelije i imunološki signali koji se šalju u epifizu. Inače, jedan od najaktivnijih proizvođača melatonina u našem telu su creva – najverovatnije upravo zato što je većina naših imunoloških ćelija koncentrisana u crevima.

Zaista, kao što pokazuju brojne studije, melatonin povećava imunološku aktivnost, ograničava inflamatornu komponentu imunoloških reakcija, povećava imuni odgovor na vakcine i pomaže u usporavanju procesa starenja imuniteta.

Nije slučajno da je među prvim režimima koji su predloženi još u proleće 2020. godine za lečenje COVID-19 (kada je generalno bilo nejasno šta i kako lečiti), jedno od važnih mesta pripalo melatoninu.

Da li da nastavim?

Ali to nije sve! Uzmite bilo koji drugi faktor koji je ugrozio primitivne bakterije i tamo ćete opet naći zaštitni trag melatonina. Sunčevo zračenje? Melatonin je odličan fotoprotektor, a još uvek se sintetiše u velikim količinama u našoj koži.

Genetske mutacije? Melatonin je dokazani onkoprotektor. Stres? Preko receptora za melatonin, na primer, pčele kontrolišu, posebno, stres od hladnoće… Uopšteno, nutritivni brontosaurus, ne postoji drugi način da se to kaže.

Autor: Jurij Jurjevič Gičev (Юрий Гичев)

Preuzeto i prevedeno sa: https://dzen.ru/a/ZqnxqtF4vGw5M_tO

Ako želite da svom organizmu obezbedite zdrav, čvrst san i harmonično funkcionisanje nervnog sistema, pogledajte detaljnije sasvim prirodni proizvod Kompanije Siberian Wellness:

• Plant-Derived Melatonin

Kontaktirajte nas za dodatne informacije:

+381 60 453 0 454

✉ sasvimprirodno.net@gmail.com