Depresija može da nastane u vašim crevima
Da li ste znali da zdravlje creva može biti važno sredstvo u borbi protiv depresije? Istraživači uče više o povezanosti creva i mozga i kako bismo mogli da iskoristimo ovaj odnos za bolje mentalno zdravlje.
Veza creva i mozga
Postoji ime za ovu vezu: osovina creva-mozak.
Prema poglavlju u „Translacionoj bioinformatici i sistemskoj biologiji za razumevanje upale“, osovina creva i mozga je dvosmerni komunikacioni sistem između centralnog nervnog sistema (CNS) i gastrointestinalnog (GI) trakta, takođe poznat kao enterički nervni sistem ili „drugi mozak.“ To je takođe najveći deo autonomnog nervnog sistema. Njegovo kolo mu omogućava da koordinira gastrointestinalne funkcije i igra suštinsku ulogu u održavanju ravnoteže u organizmu, uključujući mozak.
Džeremi Eplton, naturopatski lekar koji je istraživao osovinu creva i mozga, kaže da naš mikrobiom creva i njegova veza sa našim mozgom imaju značajan uticaj na svaki deo organizma.
„Izgleda da je svaki sistem u organizmu pod uticajem kvaliteta našeg mikrobioma, kao i kvaliteta tog interfejsa gde te bakterije borave u nama“, objašnjava on. „Definitivno je simbiotski odnos koji imamo sa njima.“
Mikrobiom creva može da promeni funkciju enteričkog nervnog sistema aktiviranjem puteva stresa u mozgu („odozdo prema gore“). Proces se takođe može desiti obrnutim putem („odozgo prema dole“).
Stres i depresija mogu poremetiti mikrobiom creva kroz hormone stresa, upale i promene u autonomnom nervnom sistemu – koji reguliše nevoljne procese u organizmu kao što su otkucaji srca, krvni pritisak, disanje i varenje (od vrha prema dole). Ove promene mogu uzrokovati da bakterije u crevima oslobađaju supstance koje mogu uticati na naše ponašanje u ishrani i raspoloženje.
Alternativno, bakterije u crevima mogu povećati reakciju na stres i povećati rizik od depresije (odozdo prema gore).
Prema gore pomenutom poglavlju, studije na životinjama su otkrile da je mikrobiom creva važan faktor koji stoji iza raspoloženja, bola, spoznaje i gojaznosti. To je zanimljiv odnos koji može pružiti važne tragove za različite neuropsihijatrijske bolesti uključujući šizofreniju, autizam i afektivne poremećaje (kao što su depresija i bipolarni poremećaj).
Naš mikrobiom creva takođe čini grupu hemikalija koje se nazivaju kratkolančane masne kiseline kada razgrađuju fermentabilne, otporne skrobove (prebiotike) i neke mlečne proizvode.
Veruje se da kratkolančane masne kiseline igraju važnu ulogu u zdravlju creva i u regulisanju neuro-imunoendokrinih funkcija. Neuro-imunoendokrinu mrežu čine nervni sistem, endokrini sistem i imuni sistem. Ovi sistemi rade zajedno i koriste neurotransmitere, hormone i citokine (proteine koji mogu stimulisati imuni sistem ili ga usporiti) kako bi organizam održali u ravnoteži.
Takođe se smatra da ove kiseline igraju važnu ulogu u komunikaciji mikrobiota-creva-mozak. Promene u kratkolančanim masnim kiselinama su povezane sa simptomima depresije i GI simptomima. Oni mogu dodatno uticati na način na koji naš mozak funkcioniše i mogu se koristiti za pomoć u lečenju moždanih poremećaja u budućnosti.
Kratkolančane masne kiseline takođe mogu da pređu i ojačaju integritet krvno-moždane barijere kako bi zaštitile mozak od upale, povećale proizvodnju novih neurona, doprinele sintezi serotonina i poboljšale funkciju neurona.
Sve ovo utiče na naše ponašanje, kaže Eplton.
„Postoje sve vrste implikacija. Ne samo za raspoloženje, već i za neurološka stanja kao što su autizam i metabolizam serotonina, i kako na sve to utiče velika depresija“, objašnjava on.
Depresija i disbioza
Disbioza se javlja kada postoji neravnoteža u normalnom mikrobiomu creva. Ovo se dešava iz različitih razloga, uključujući infekciju, ishranu, izloženost antibioticima, nivo vežbanja i obrasce spavanja. Veruje se da izaziva upalu i disregulaciju imunog sistema.
Propustljiva creva takođe mogu poremetiti mikrobiom creva. Nastaju kada se u čvrstoj barijeri u našim crevima stvore pukotine ili rupe i dozvoljava delimično svarenoj hrani i toksinima da prodru u druga tkiva.
Brojne studije su pokazale vezu između poremećaja crevnog mikrobioma i depresije. Istraživanja su pokazala da je mikrobiom creva povezan sa proizvodnjom serotonina i njegovog prekursora, triptofana. Serotonin je hemikalija koja prenosi poruke između nervnih ćelija u mozgu i organizmu. Uključen je u raspoloženje, san, spoznaju, varenje i druge procese. Nizak nivo serotonina je povezan sa depresijom.
Devedeset pet procenata serotonina u organizmu nije iz mozga, „to je iz creva“, kaže Eplton.
Takođe se sumnja da na neurotransmiter GABA (gama-aminobuterna kiselina) može uticati naš mikrobiom. GABA blokira signale između nervnih ćelija u mozgu i kičmene moždine. Smanjenje nivoa GABA može doprineti razvoju depresije i poremećaja raspoloženja.
Jedna studija je uključivala prenos fekalne materije sa depresivnih ljudi sa nedostatkom mikroba na pacove, što je uzrokovalo depresivno ponašanje kod pacova.
Druga studija objavljena u decembru 2022. u Nature Communications uporedila je fekalnu materiju 1.054 učesnika sa depresijom u odnosu na grupu od 1.539 ispitanika. Studija je uspostavila vezu između 13 vrsta bakterija i simptoma depresije. Poznato je da je svaka bakterija uključena u sintezu ključnih neurotransmitera, što sugeriše da je mikrobiom creva važan uzročni faktor depresije.
Izlečite svoja creva, izlečite svoj um
Lečenje vaših creva i vašeg uma zahteva intervencije koje se odnose na obe strane komplikovane veze creva i mozga.
Prema Epletonu, istraživanje osovine creva-mozak je eksplodiralo u poslednjih 15-20 godina; nažalost, većina praktičara retko primenjuje „naučene lekcije“.
„Što se tiče depresije, to je nešto što još uvek u mejnstrim medicini jednostavno ne gledamo kada govorimo o raspoloženjima“, kaže Eplton. „Ne gledamo na zdravlje njihovih creva – još uvek nam nije postalo intuitivno.“
Epleton kaže da umesto da samo propisuju lekove ili suplemente za lečenje depresije, kliničari bi trebalo da pogledaju disbiozu i/ili procene sindrom propustljivih creva „kao deo standardne operativne procedure“.
Prema Epletonu, holistički pristup lečenju depresije je najbolji pristup. Kaže da ne bi rekao pacijentu da ne uzima antidepresiv; međutim, ako su lekovi jedini tretman, „dotaknućete deo problema, ali nećete lečiti ceo problem“, objašnjava Eplton.
Angelo Pezzote ima doktorat iz farmacije i sertifikovani je psihijatrijski farmaceut i klinički savetnik za mentalno zdravlje. On spaja dve profesije umom i organizmom i radi skoro kao psihijatar.
Iako Pezzote pomaže lekarima koji propisuju lekove, njegov fokus je manje na lekovima, a više na „nutricionističkoj psihijatriji“ – on radi sa klijentima na dopuni i poboljšanju crevnog mikrobioma putem metoda kao što su promene načina života, smanjenje stresa, vežbanje i zdrava ishrana.
Pezzote kaže da, iako su nekim ljudima potrebni lekovi, kod mnogih mogu biti preterani ili se oslanjaju na lekove kao na „jedan i jedini odgovor“ za depresiju.
„Mislim da su mnogi pacijenti jednostavno navikli na ‘ovde, uzmite ovu pilulu i bićete srećni’, a to jednostavno nije tako u stvarnosti. Mnogi ljudi na svojim antidepresivima se i dalje osećaju tužno i treba im više od pilule.
Epleton se slaže.
Upravljanje stresom je glavna komponenta lečenja creva. Pezzote kaže da stres „odbacuje“ imuni sistem, izazivajući upalu, koja je povezana sa depresijom i drugim poremećajima raspoloženja. Kroz upravljanje stresom, možete upravljati hormonima stresa koji utiču na mikrobiom creva.
„Zaista je stres ono što ljude izbacuje iz ravnoteže“, kaže Pezzote.
Kretanje, meditacija, joga, tai či, kvalitetan san, smislena društvena interakcija, zabava i pronalaženje radosti takođe mogu pomoći u upravljanju stresom i posledično pomoći crevima.
Ishrana bogata biljkama je veoma važna za održavanje zdravog mikrobioma creva, s obzirom na to da mikrobiom creva voli vlakna i prebiotike – stvari koje ne možemo da svarimo.
Prebiotička hrana uključuje koren cikorije, beli luk, crni luk i praziluk.
Pezzote preporučuje ishranu bogatu biljkama, uključujući mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti, ograničavanje prerađenog mesa i crvenog mesa, kao i rafinisanog šećera i brašna, i povećanje upotrebe integralnih žitarica, zdravih masti i složenih ugljenih hidrata.
Probiotici takođe mogu pomoći u poboljšanju mikrobioma creva. Mogu se naći u 
hrani uključujući kefir, jogurt, kiselo mleko, … i drugu fermentisanu hranu i probiotičke dodatke. Pošto probiotičke suplemente ne reguliše američka Uprava za hranu i lekove, važno je odabrati probiotike koji imaju pečat kvaliteta od strane inspektora treće strane.
Pezzote preporučuje izbor probiotika sa više sojeva koji uključuje Lactobacillus za najbolje rezultate. Kao i uvek, razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što počnete da uzimate probiotski dodatak.
Klinički dokazi pokazuju da probiotici mogu poboljšati simptome kod onih koji pate od velikog depresivnog poremećaja. Kliničko ispitivanje sprovedeno u Holandiji pokazalo je „značajno smanjenu ukupnu kognitivnu reaktivnost na tužno raspoloženje“ nakon četiri nedelje uzimanja probiotika. Druge studije su ponovile ove rezultate, ukazujući da probiotici mogu biti važno sredstvo u borbi protiv depresije.
„Da imam MDD ili veliki anksiozni poremećaj (klinička depresija), išao bih odozgo nadole i odozdo prema gore. Ima mnogo smisla s obzirom na dvosmernu prirodu osovine creva i mozga“, rekao je Eplton.
Pezzote kaže da se lečenje creva i lečenje depresije ne mogu rešiti samo jednom intervencijom.
„To je kao žbice na točku: jedna žbica ne balansira točak. Već su to sve žbice“, kaže on. „I ne trebaju nam samo lekovi, potrebna nam je gomila stvari koje ćemo uz to po potrebi koristiti kako bismo imali dobre, zdrave, uravnotežene mikrobiome.
Stavovi izraženi u ovom članku su mišljenja autora i ne odražavaju nužno stavove The Epoch Times-a. Epoch Health pozdravlja profesionalnu diskusiju i prijateljsku debatu.
Autor Dr. Joseph Mercola
Za podršku organizmu u jačanju mikrobioma, ne lek već sasvim prirodni prozvod visoke bioraspoloživosti:
- Probiotički dodatak ishrani Essential Probiotics BAD Elbifid
Za dodatne informacije o ovim i drugim proizvodima kontaktirajte nas na:
