Imunitet bez lekova: sport

“Koronavirusni karantin je najgora stvar koju možete zamisliti. Milioni ljudi lišeni su mogućnosti kretanja, i umesto toga, legnu, zapale cigaretu i ispuni ih užasan stres. To se zove zbogom imunitetu!”

Međutim, neću ni reč više o koronavirusu. Iskreno, dosadio mi je red! Setimo se bolje imuniteta i pokušajmo (a vremena će, na sreću, biti dovoljno) da ga ojačamo. Prvi od niza postova na ovu temu biće posvećen uticaju redovne fizičke aktivnosti na naše imune ćelije.

Kakve veze sport ima sa tim?

Znate li zašto se većina ljudi na reči o važnosti redovnih opterećenja, odnosi tako olako? (Pa da, sport, ko se svađa, ali hajde, doktore, bavite se poslom – šta i koliko treba da uzmem?) Da, jednostavno zato što malo ljudi zna šta se tačno dešava na nivou ćelija i hormona tokom bavljenja sportom. Kako to direktno utiče na njegov život što važno za osobu. Umesto toga, često čujemo varijacije na temu “Oh, sport, ti si in”!

Nisam olimpijski volonter, a sportski moto nije moja tema. Zanimaju me konkretne stvari. Tačno znamo kako i zašto mišići rastu pod uticajem velikih opterećenja, ali samo nekolicina može jasno reći na “jeziku teretane” kako tačno imunološke ćelije reaguju na stres i šta se dešava sa njima redovnim vežbanjem? A ovde se zaista ima šta reći.

Olimpijski paćenici

Za početak, loše vesti. Dugo se verovalo da jaka i preteška fizička aktivnost može dovesti do privremenog pada imuniteta. Sportski lekari koji su posmatrali profesionalne sportiste više puta su primetili da se tokom vežbanja broj imunih ćelija u krvi naglo povećava, ali skoro odmah posle vežbanja njihov broj može pasti ispod normalnog. Sve do činjenice da sportisti čak smanjuju svoju otpornost na razne zarazne bolesti. (Međutim, bio bih iznenađen ako neko još uvek veruje da su super sportisti, ultramaratonci i razni “gvozdeni” ljudi standard zdravlja i primer za najoptimalnije funkcionisanje tela.)

Dobra vest je da je proučavanje ovog fenomena među elitnim sportistima omogućilo otkrivanje specifičnih mehanizama imunomodulacionog delovanja sporta kod “normalnih” ljudi.

Jačanje imuniteta. U doslovnom smislu

Dakle, ispostavilo se da tokom dugotrajnih i intenzivnih sportskih aktivnosti rapidno aktiviranje cirkulacije krvi u telu (pa čak praćeno porastom krvnog pritiska) bukvalno “gura” imune ćelije u krv. Iste ćelije koje su nekako ostale po strani, dodatno “stimuliše” adrenalin – sveprisutni sportski hormon.

Pitanje je sada – gde se “uklapa” ta imunološka ekonomija posle bavljenja sportom? Pa, još uvek se sećate priče o super maratonu? Dakle, pošto se zadišete i smirite, imunološke ćelije iz krvi počinju da prelaze u razna tkiva. Na primer, u pluća ili u creva. Jasno je da kao rezultat toga njihova količina u krvi je značajno smanjena, ali to je zapravo veoma dobra vest.

Vuk, zec i neandertalac

Sport je kod nas zabava. U prelepim prostorima, sa hi-tech mašinama za vežbanje i tušem sa saunom. U prirodi, milionima godina, intenzivna fizička aktivnost značila je samo jedno: ili progon žrtve ili očajnički pokušaj bekstva.

Naravno, tokom tako okrutnih “vežbi”, rizik od kontakta sa širokim spektrom infekcija naglo se povećava. Intenzivno disanje, povrede, užurbano jedenje osvojene hrane, često ne baš sterilne. A upravo u cilju pripreme životinje (ili našeg dalekog pretka) za tako neprijatne posledice prisilnog bavljenja sportom, priroda je smislila takav proaktivan mehanizam.

Zahvaljujući takvim sportskim ispumpavanjima, dodatni broj imunih ćelija gura se u naše organe, spremne u svakom trenutku da neutrališu rizik od infekcije.

Guranje napred

Slažem se, živimo u idealnim uslovima, svi smo vakcinisani, jedemo sterilnu hranu i na prvi pogled nam nisu potrebne sve ove protežne imune vežbe. Međutim, nije tako jednostavno. Činjenica je da su naše imune ćelije, vrlo grubo rečeno, podeljene na kompetentne i nesposobne.

Kompetentne ćelije su one koje su se jednom sudarale sa nekim bakterijama, virusima ili ćelijama raka i naučile su da ih prepoznaju i uništavaju. Nekompetentne ćelije su naša rezerva za borbu protiv novih neprijatelja koji nam još nisu poznati. Ali da bi razvili zaštitu protiv ovih novih antigena, moraju ih negde naći. Samo zbog toga treba ih stalno “gurati” na različite organe da bi se sreli sa antigenima u borbenim uslovima.

Figurativno rečeno, većina imunih ćelija čoveka koncentrisana je u nekoliko imunoloških centara, što se može nazvati “barakama”. Kod sedeće osobe migracija imunih ćelija je vrlo oslabljena, a proces treninga mladih nesposobnih imunih ćelija izuzetno je spor. Baš kao u pokrajinskoj vojnoj kasarni.

Kod sportske osobe migracija imunih ćelija u organe i tkiva je veoma aktivna, a trening “regruta” je ugrađen u sistem. Kao i u naprednim kasarnama Suvorovčana, koji svaki dan provode na vežbama. Podrazumeva se da će Suvorovčani biti mnogo spremniji za borbu sa bilo kojim neprijateljem nego mrzovoljne “dede” i regruti tanke kože iz Zauriupinska.

Imunizacija

Međutim, zabavljali smo se, i to dovoljno. Sada počinje vrlo ozbiljan razgovor.

Nažalost, imuni sistem s godinama slabi. Postoji čak poseban izraz “imunosenscencija”. Upravo je sa tim povezana jedna od teorija opšteg starenja čoveka, što sugeriše povećanje intenziteta hroničnih degenerativnih, zaraznih i onkoloških bolesti na pozadini oslabljene imune odbrane.

Zašto ići daleko, možete se setiti banalnog gripa. Za njega danas postoji vakcina, ali uprkos tome, grip je i dalje jedan od vodećih uzroka smrtnosti starijih osoba. Stvar je u tome što je vakcinacija protiv gripa kod starijih osoba uspešna samo u 30-40% slučajeva. Za kraj, imuni sistem ne reaguje na vakcinu.

Postoji nekoliko razloga imunizacije, ali jedan od glavnih razloga je taj što se s godinama broj starih kompetentnih ćelija značajno povećava, a udeo mladih i još neobučenih naglo se smanjuje. Istovremeno, stare ćelije vremenom gube svoju funkcionalnu aktivnost i više ne štite od onih neprijatelja od kojih su se branili mnogo ranije, a mlade imunološke ćelije su premalene da bi izgradile novu liniju odbrane. I to uprkos činjenici da se broj antigena samo povećava sa godinama. To su ćelije raka.

I ponovo sport

Stručnjaci su sigurni da redovna fizička aktivnost pomaže u sprečavanju imunološkog starenja. I ovde je princip isti: neprestano “guranje” imunih ćelija u organe i tkiva. U ovom slučaju se događaju dva suprotstavljena i podjednako korisna procesa.

Prvo, nasilna aktivacija starih ćelija dovodi do činjenice da njihov neuspeh postaje vidljiv u telu i ono ih uništava. I to je odlično, jer je većina ovih ćelija već genetski stara i zato, čak i čisto teorijski, ne mogu da ispune svoju imunološku funkciju.

Drugo, telo je primorano da nadoknadi opadajući broj imunih ćelija sintezom mladih nesposobnih imunih ćelija. Udeo ovih “regruta” počinje da raste, što znači našu povećanu sposobnost reakcije na nove i različite antigene.

Upravo ove promene u parametrima imunog sistema koje su već zabeležene posle 10-12 meseci u istraživanjima imuniteta kod starijih osoba, koje su se počele redovno baviti aerobnim vežbama. I to se, naravno, manifestovalo povećanjem udela onih imunih ćelija koje dobro reaguju na vakcinu protiv gripa (ovo je primer, jer smo to već spomenuli).

Oslobađanje masti

Nemojte živeti u zabludi, ali lagano zagrevanje, nekoliko joga vežbi ili kancelarijske gimnastike nemaju nikakve veze sa imunološkim pokazateljima. Vežbe, koje bi trebalo da prouzrokuju naglo povećanje cirkulacije krvi tokom najmanje 45 minuta, su trčanje, brzo hodanje, vožnja biciklom sa vežbama, skijanje, intenzivno plivanje – razumete! Dakle, ako karantin sa prisilnom izolacijom traje duže od mesec dana, to je loše. Loše u svakom pogledu …

Autor: Jurij Jurjevič Gičev (Юрий Гичев)

Preuzeto i prevedeno sa: https://zen.yandex.ru/media/doctor_gichev/immunitet-bez-lekarstv-sport-5e85d1ef60f2aa358126290a