1. Kako vlakna zamenjuju ugljene hidrate?

Istorijski gledano, hrana naših dalekih prethodnika sadržala je izuzetno malo čistih ugljenih hidrata. Generalno, bilo je puno ugljenih hidrata, ali skoro svi su bili u obliku celuloze, pektina, koje naši preci nisu mogli probaviti iako su želeli. Štaviše, mnoga od ovih dijetalnih vlakana takođe su značajno usporila apsorpciju čak i te male količine brzih ugljenih hidrata koji se nalaze u hrani.

Prehrambena vlakna zaštitila su drevne ljude od naglih porasta glukoze u krvi i štetnih efekata takvih pojava.

Zbog nemogućnosti probave dijetalnih vlakana, hranjiva vrednost ishrane naših predaka bila je toliko niska da nije mogla da obezbedi njihov opstanak i razvoj. Zbog toga je, kao rezultat dugog razvoja ishrane, čovekov organizam bio prisiljen da nauči kako da koristi skriveni nutritivni resurs: bakterije koje mogu razgraditi dijetalna vlakna su im pritekle u pomoć.

2. Zašto su nam potrebne bakterije u crevima?

Bakterije koje mogu razgraditi dijetalna vlakna su neka vrsta spoljne pomoći u povećanju hranjivih vrednosti biljne ishrane.

Kao rezultat evolucije ishrane, ljudsko debelo crevo je, prvo, postalo veoma dugo i povećalo se nekoliko puta u obimu, a drugo, dalo je utočište bilionima bakterija sa kojima je čovekov organizam naučio da bezbolno koegzistira. Crevna mikroflora nam pomaže da izvučemo hranjive sastojke iz neprobavljivih ostataka hrane, a taj rad nije ograničen na  varenje.

3. Kakve veze ima apetit sa njim?

Sirćetne, uljne i propionske masne kiseline, koje nastaju kao rezultat fermentacije dijetalnih vlakana od strane crevnih bakterija, nisu samo korisna hrana. Organizam životinja i ljudi naučio je da ih koristi kao prirodne regulatore mnogih procesa vezanih za ishranu.

Ključni faktori zasićenja

Masne kiseline, delujući krvotokom na mozak, jetru i endokrine organe, doprinele su smanjenju apetita, povećanju osetljivosti na insulin i, kao rezultat, povećanju potrošnje glukoze za proizvodnju energije. Oni su se pretvorili u jedan od najvažnijih faktora u regulaciji energetskog metabolizma i sistemu „gladan – sit“.

4. Kakve veze sa tim ima imunitet?

Prisustvo ogromnog broja stranih bakterija u ljudskom telu nije moglo a da ne utiče na druge aspekte našeg života. Pre svega, na imunološki sistem.

Bakterijska pretnja iz debelog creva bila je deset puta veća od one koja potiče od drugih kanala infekcije. Budući da su bakterije zbog svoje korisnosti i dalje ostale potencijalno patogene, bilo ih je potrebno strogo kontrolisati. Da bi to postigli, u zidovima debelog creva formiran je ogroman broj limfoidnih centara, u kojima su koncentrisane imune ćelije, spremne u svakom trenutku da obuzdaju „nered zatvorenika“.

Stoga je imunološki odbrambeni sistem u crevnim zidovima postao glavna karika u celom čovečijem imunitetu. Ovde je koncentrisano do 90% imunih ćelija. Njihovo sazrevanje nastaje u kontakta sa crevnim bakterijama, posle čega mlade imune ćelije mogu preći na druge organe i sisteme.

5. Koji je problem nedostatka vlakana?

Naša hrana danas sadrži ne samo puno čistih ugljenih hidrata, već i vrlo malo dijetalnih vlakana. To je zbog savremenih tehnologija rafiniranja i zbog naglog smanjenja potrošnje povrća i bilja. Kršenje odnosa jednostavnih i složenih ugljenih hidrata koje se razvilo tokom milenijuma može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Prvo, što manje hrapavih vlakana ima u hrani, brže će se apsorbovati i uvući u krv višak jednostavnih ugljenih hidrata, što znači nagli porast glukoze.

Mnoge vrste dijetalnih vlakana, ulazeći u želudac, a zatim u creva, formiraju viskozni gel koji značajno usporava apsorpciju hranljivih materija, uključujući šećere.

Drugo, kada smanjujemo potrošnju dijetalnih vlakana, prestajemo primati masne kiseline kratkog lanca, koje se formiraju iz dijetalnih vlakana uz učešće crevne mikroflore. Da, u modernim obilnim uslovima, oni nisu naročito potrebni kao energetski supstrat. Ali ove masne kiseline su najvažniji regulator apetita, osetljivosti na insulin i metabolizam energije. Danas se njihov deficit smatra jednim od faktora u razvoju dijabetes melitusa, gojaznosti, metaboličkog sindroma, ateroskleroze i drugih hroničnih bolesti povezanih sa viškom kilograma i nepravilnom ishranom.

Treće, hrana siromašna grubim vlaknima oduzima hranu našoj crevnoj mikroflori. Kao rezultat toga, broj korisnih crevnih mikroorganizama počinje opadati. Njihovo mesto zauzimaju bakterije koje parazitiraju na neistraženim ostacima proteina, masti i drugih hranljivih sastojaka.

U prvom slučaju, ne samo da smo naučili da žive zajedno, već smo dobijali različite koristi jednih od drugih, i nismo imali tako mračnu situaciju kao u ovom poslednjem.

6. Šta je loše u mastima i proteinima?

Veći deo svoje istorije, čovek (poput antropoidnih majmuna i hominida koji su mu prethodili) jeo je uglavnom grubu biljnu hranu, a u neistraženom ostatku bilo je gotovo samo vlakno. Nije postojala današnja obilna ishrana s viškom proteina i masti (i, s tim, bakterija koje parazitiraju na njihovim ostacima), pa se korisna simbioza jednostavno nije mogla postojati!

Kao rezultat sekundarne probave dijetalnih vlakana, formiraju se korisne hranljive materije i važne regulatorne materije. Ali kada crevne bakterije poprime ostatke proteina i masti, iz njih ne izlazi ništa drugo nego toksini i kancerogeni.

7. Šta uzrokuje nedostatak vlakana?

Sa manjkom u ishrani grubih biljnih vlakana, normalna crevna mikroflora se neizbežno menja. Međutim, to je neophodno za normalno funkcionisanje imunološkog sistema, pa zamena nekih (korisnih i uobičajenih za imunitet) crevnih bakterija drugim (štetnim i stranim) dovodi do katastrofalnih posledica.

Imune ćelije koncentrisane u crevima (najvažniji deo imunološkog sistema) gube svoje poznate i bezopasne „mete za učenje“, u kontaktu s kojima se obučavaju i postaju punopravni branitelji tela.

Umesto toga, imune ćelije tela nailaze na potpuno strane bakterije. U ovom slučaju, ne može biti mekog i organskog zrenja i treniranja. Suprotno tome, nastaje imuni sukob i, kao rezultat, neizbežno slabljenje celog imunološkog sistema.

8. Koja je opasnost od imunog konflikta?

Stalni sukob između imunih ćelija unutar crevnih zidova i stranih bakterija koje parazitiraju na njegovim zidovima u lumenu organa, dovodi do stalnih upalnih reakcija. Oni dramatično povećavaju propusnost crevnog zida za mnoge alergene u hrani ili potencijalno alergene probavne proizvode. Tome doprinosi i nedostatak masnih kiselina koji se u normalnim uslovima formiraju iz dijetalnih vlakana i aktivno učestvuju u regulaciji barijerne funkcije creva.

Rastuća epidemija različitih alergija na hranu, koja je postala nezamjenjiv atribut modernog gradskog čoveka, često je rezultat duboke crevne disbioze povezane sa nedostatkom grubih vlakana u hrani.

9. Ko je kriv i šta da se radi?

Naravno, brzi ugljeni hidrati sami po sebi nisu uzrok gore opisanih problema. Ali ako je ishrana zasićena šećerima, to gotovo automatski znači da je siromašna dijetalnim vlaknima. Poenta nije toliko u rafiniranoj hrani koliko u činjenici da ljudi koji više vole brze ugljene hidrate gotovo uvek izbegavaju hranu bogatu vlaknima.

Autor: Jurij Jurjevič Gičev (Юрий Гичев)

Preuzeto i prevedeno sa:
https://zen.yandex.ru/media/doctor_gichev/poprobui-perevari-o-piscevoi-kletchatke-immunnyh-buntah-i-allergii-5d1b11258a3f1f00ade64f8f