U kontroverzi koja traje do danas o univerzalnoj vakcinaciji protiv COVID-19, niko se i ne seća da smo jednom prošli kroz ovo. Američki predsednik Džerald Ford potpisao je 1976. godine dekret o univerzalnoj vakcinaciji stanovništva protiv svinjskog gripa. Istina, kampanja je brzo smanjena, jedva dostigavši 20% vakcinisanih.

Virusni armagedon

Na samom početku 1976. godine u jednoj od američkih vojnih baza otkriven je slučaj svinjskog gripa (soj gripa sa genetskim kodom N1H1). S obzirom na to da je ova mutacija virusa gripa bila krivac za zloglasni „španski grip“, nova pretnja je shvaćena krajnje ozbiljno.

U izuzetnoj žurbi doneta je odluka o univerzalnoj vakcinaciji stanovništva, a ova strategija nikada nije revidirana, uprkos novim naučnim činjenicama i novim objektivnim realnostima.

A realnost je bila da je svinjski grip bio izuzetno blag i da je pogađao samo mlade ljude ispod 25 godina zbog činjenice da je starija populacija zadržala unakrsni imunitet stečen tokom prethodnih epidemija gripa. A uporni nastavak masovne vakcinacije u takvim uslovima izazivao je sve više pitanja.

Štaviše, široko rasprostranjenu upotrebu vakcina bez presedana pratio je i određeni procenat autoimunih reakcija (prvenstveno Guillain-Barreov sindrom), što je, u odsustvu opipljivih koristi od vakcinacije za većinu stanovništva, bilo izuzetno akutno uočeno i u naučnim zajednicama i među stanovništvom.

Ulje na vatru dodala je i činjenica da je vlada, kao odgovor na ultimatum proizvođača vakcina, koji su u suprotnom zapretili obustavom isporuke, morala da da garancije vlade da će biti oslobođeni odgovornosti za nuspojave (DJ Spenser, JD Millar , Emerging Infectious Diseases 2006, 12 (jedan).

Međutim, i pored svega toga, neefikasan i loše osmišljen program vakcinacije se nastavio dugo, izazivajući krajnje negodovanje javnosti i kritike naučne zajednice. Kao rezultat toga, poverenje u zdravstveni sistem uopšte, a posebno u vakcinaciju je ozbiljno narušeno.

Kineski „poklon“

Ali nije samo u Sjedinjenim Državama opasnost od svinjskog gripa shvaćena ozbiljno. U Kini, koja je oduvek bila i ostala prirodni inkubator mnogih virusnih infekcija, informacije o pojavi novog soja gripa postale su razlog za ishitreni razvoj vakcine (za Kinu to nije samo normalno, već i vitalna praksa, o kojoj se može pročitati u postu „Zašto je glupo kriviti Kinu„).

I tu su se desili brojni događaji koji i dalje ostaju misterija i daju povoda za razne teorije zavere sve do veštačkog stvaranja opasnog virusa (poznatog, zar ne?) i pošto Kina nije bila članica SZO sve do tada. 1981, nije moguće saznati punu istinu …

Ili je bilo tako ili drugačije, ali je, najverovatnije, u procesu testiranja vakcine (a napravljena je na bazi oslabljenih, ali živih virusa) procurila infekcija, što je dovelo do izbijanja bolesti. A pošto se to dogodilo nedaleko od granice sa SSSR-om, epidemija se brzo proširila i na našu zemlju (autor je stanovnik Rusije, tadašnjeg SSSRa – primedba prevodioca).

Ruski grip

Tokom 1977. novi soj virusa besneo je u SSSR-u, a zatim se lako proširio na evropske zemlje. U zapadnoj literaturi je nazvan ruskim gripom. Ali glavna ironija je u tome što je vrlo brzo stigao na teritoriju Sjedinjenih Država.

Odnosno, samo dve godine kasnije, doduše u nešto izmenjenom obliku, virus, sa kojim su se na državnom nivou borili tokom cele 1976. godine, ostvario je svoj drugi „dolazak“. I ništa što je urađeno na brzinu i bez ikakve razumne kritike, navodno da bi se zaštitilo od epidemije, sada nije pomoglo. I neka to nije svinjski grip, već ruski grip, ali je ipak uzeo danak.

Ko ima uši, neka čuje

2009. godine se vratio svinjski grip. Istina, ovoga puta su akcije nadležnih i naučne zajednice bile mnogo koordinisanije. Bar o opštoj vakcinaciji stanovništva niko nije govorio.

Istovremeno, u okviru rasprave o protivepidemijskim merama u časopisu Bulletin of the Vorld Health Organization (2009; 87 (6): 414-15), objavljen je intervju sa dr Harvijem Fajnbergom, koji je studirao materijali antivirusne kampanje iz 1976. godine.

U ovom intervjuu ima mnogo citata koji su danas izuzetno aktuelni, ali koji se, čini se, nisu čuli. Evo samo nekih od njih:

    „Važno je ne verovati slepo naučnim mišljenjima… Prave pandemije se dešavaju u proseku samo tri puta u veku, a mi nemamo priliku da posmatramo njihove obrasce dovoljno dugo da bismo izvukli apsolutno pouzdane zaključke.“

Međutim, u slučaju COVID-19, kritičko razmišljanje nas je ponovo izneverilo. Iz nekog razloga, većina stručnjaka i političara je odmah poverovala u fantastične brojke od 99% efikasnosti vakcina koje su se pojavile početkom 2021. godine, a tek posle 10 meseci su priznali (i to ne javno) da posle 3-5 meseci njihova efikasnost pada ispod 30%. …

Potpuno istu evoluciju pretrpela je „efikasnost“ vakcina za pojačavanje – „gvozdena“ treća doza brzo je zamenjena četvrtom i, najverovatnije, uskoro će biti peta.

Isto tako, bez ikakve rasprave, odmah je uzeto zdravo za gotovo da bi prag vakcinacije od 70% garantovao imunitet stada. Iako su mnogi naučnici od samog početka pandemije s pravom govorili da je u slučaju virusa koji brzo mutiraju, imunitet stada u osnovi nemoguć (pogledajte postove „COVID-19: gde je imunitet stada?“ i „COVID-19: Čeka se vakcina„).

„Mnogi stručnjaci su, uviđajući preuranjenost i neadekvatnost mera, ćutali, potisnuti političkom agendom, dok su političari to smatrali znakom da im naučnici nisu dali drugog izbora osim da nastave univerzalnu vakcinaciju.“

U trenutnoj situaciji COVID-19 vidimo da se ovaj obrazac ponavlja. Dovoljno je podsetiti se na svetske kritike odluke švedskih vlasti, koje su poslušale svoje stručnjake. Štaviše, razlog za kritiku nije bio nimalo naučni, već isključivo politički.

Tačno ista „politizacija“ još uvek (a prošlo je skoro dve godine) ne dozvoljava da se napravi tačna statistička analiza morbiditeta i mortaliteta. Ko je u glavnoj rizičnoj grupi, koje grupe stanovništva su najmanje ranjive, koliki je procenat ponovnih infekcija kod vakcinisanih osoba, kolika je stvarna efikasnost vakcina na nivou cele populacije? Smatra se politički nekorektnim objavljivati i komentarisati ove informacije, kako se ne bi štetila usvojena generalna linija.

„Od samog početka programa vakcinacije, CDC nije obezbedio mehanizam za ponovnu procenu i prilagođavanje svojih intervencija i istrajao je u primeni svoje univerzalne strategije imunizacije, uprkos gubitku efikasnosti i katastrofalnom gubitku poverenja.“

Pa, ovde su komentari generalno suvišni…

Autor: Jurij Jurjevič Gičev (Юрий Гичев)

Preuzeto i prevedeno sa: https://zen.yandex.ru/media/doctor_gichev/predtecha-vseobscei-vakcinacii-i-russkii-gripp-61dbf9a6e5073d0666c996ca?&

Kontaktirajte nas za dodatne informacije:

📞 +381 60 453 04 54

✉ sasvimprirodno.net@gmail.com