Nedostatak magnezijuma se često pogrešno dijagnostikuje jer se ne pokazuje u krvnim testovima – samo 1 procenat magnezijuma u ​​organizmu se nalazi u krvi.

Većina lekara i laboratorija čak ni ne uključuje status magnezijuma u ​​rutinske testove krvi. Dakle, većina lekara ne zna kada njihovi pacijenti imaju manjak magnezijuma, iako studije pokazuju da većina Amerikanaca ima nedostatak magnezijuma.

Uzmite u obzir ove izjave dr Normana Šelija, neurohirurga i stručnjaka za lečenje bolova i depresije, „Svaka poznata bolest je povezana sa nedostatkom magnezijuma“ i da je „magnezijum najkritičniji mineral potreban za električnu stabilnost svake ćelije u organizmu. Nedostatak magnezijuma može biti odgovoran za više bolesti nego bilo koji drugi hranljivi sastojak.“

Istina koju on iznosi razotkriva rupu u modernoj medicini koja objašnjava mnogo o jatrogenoj smrti i bolesti. Pošto se nedostatak magnezijuma u ​​velikoj meri zanemaruje, milioni Amerikanaca bespotrebno pate ili im se simptomi leče skupim lekovima kada se mogu izlečiti suplementacijom magnezijuma.

 

Znaci gladi i žeđi

Znaci žeđi ili gladi za magnezijumom moraju sami se prepoznati, jer je alopatska medicina u tom pogledu izgubljena. To je zaista nešto mnogo suptilnije od gladi ili žeđi, ali je uporedivo. U svetu u kojem lekari i pacijenti podjednako ne obraćaju pažnju čak ni na žeđ i važna pitanja hidratacije, nema nade da ćemo naći mnoge koji prepoznaju i obraćaju pažnju na žeđ i glad magnezijuma, što je dramatičan način izražavanja koncepta od nedostatka magnezijuma.

Malo ljudi je svesno ogromne uloge koju magnezijum igra u našem organizmu. Magnezijum je daleko najvažniji mineral u organizmu. Posle kiseonika, vode i osnovne hrane, magnezijum može biti najvažniji element potreban našem organizmu, vitalno važan, ali jedva poznat. Važniji je od kalcijuma, kalijuma ili natrijuma i reguliše sva tri. Milioni svakodnevno pate od nedostatka magnezijuma, a da to nisu ni svesni.

U stvari, postoji veza između onoga što doživljavamo kao žeđ i nedostataka elektrolita. Sećam se da je jedna osoba pitala: „Zašto sam dehidriran i žedan kada pijem toliko vode?“ Žeđ može značiti ne samo nedostatak vode, već može značiti i da osoba ne dobija dovoljno hranljivih materija i elektrolita. Magnezijum, kalijum, bikarbonat, hlorid i natrijum su neki od osnovnih primera i to je jedan od razloga zašto je magnezijum hlorid toliko koristan.

Znate, sve te godine kada su doktori govorili svojim pacijentima: „Sve je u vašim glavama“, bile su godine kada je medicinska profesija pokazivala svoje neznanje. Muka je imati nedostatak magnezijuma na jednom ili drugom nivou. Čak i ako se radi o entuzijastičnim sportistima čiji su atletski rezultati slabi, nedostatak magnezijuma će poremetiti san i nivo stresa u pozadini i niz drugih stvari koje umanjuju kvalitet života. Doktori nisu koristili odgovarajući test za magnezijum – njihovi serumski testovi krvi samo iskrivljuju njihovu percepciju. Magnezijum je bio van njihovog radarskog ekrana tokom decenija tokom kojih je nedostatak magnezijuma rastao.

 

Simptomi nedostatka magnezijuma

Prvi simptomi nedostatka mogu biti suptilni – jer se većina magnezijuma nalazi u tkivima, prvi znak mogu biti grčevi u nogama, bol u stopalima ili „trzaji“ mišića. Drugi rani znaci nedostatka uključuju gubitak apetita, mučninu, povraćanje, umor i slabost. Kako se nedostatak magnezijuma pogoršava, mogu se javiti utrnulost, peckanje, napadi, promene ličnosti, abnormalni srčani ritmovi i koronarni grčevi.

Potpuni pregled nedostatka magnezijuma je lepo predstavljen u nedavnom članku dr Sidni Bejker, „Nedostatak magnezijuma može uticati na skoro svaki organski sistem u organizmu. Što se tiče skeletnih mišića, može doći do trzaja, grčeva, napetosti mišića, bolova u mišićima, uključujući bolove u leđima, bol u vratu, tenzijske glavobolje i disfunkciju čeljusnog zgloba. Takođe, neko može doživeti stezanje u grudima ili neobičan osećaj da ne može duboko da udahne. Ponekad čovek može mnogo da uzdahne.”

„Simptomi koji uključuju oštećenu kontrakciju glatkih mišića uključuju zatvor, urinarne grčeve, menstrualne grčeve, otežano gutanje ili knedla u grlu – posebno izazvana jedenjem šećera, fotofobija, posebno poteškoće pri prilagođavanju nadolazećim svetlima u odsustvu očnih bolesti, i osetljivost na glasnu buku usled napetosti mišića stapedijusa u uhu.”

„Magnezijum je potreban svakoj ćeliji u organizmu, uključujući ćelije mozga.“

„Nastavljajući sa simptomima nedostatka magnezijuma, centralni nervni sistem je značajno pogođen. Simptomi uključuju nesanicu, anksioznost, hiperaktivnost i nemir sa stalnim kretanjem, napade panike, agorafobiju i predmenstrualnu razdražljivost. Simptomi nedostatka magnezijuma koji uključuju periferni nervni sistem uključuju utrnulost, peckanje i druge abnormalne senzacije, kao što su udarci i vibracije.“

„Simptomi ili znaci kardiovaskularnog sistema uključuju palpitacije, srčane aritmije i anginu zbog grčeva koronarnih arterija, visokog krvnog pritiska i prolapsa mitralne valvule. Imajte na umu da ne moraju biti prisutni svi simptomi da bi se pretpostavio nedostatak magnezijuma, ali se mnogi od njih često javljaju zajedno. Na primer, ljudi sa prolapsom mitralnog zaliska često imaju palpitacije, anksioznost, napade panike i predmenstrualne simptome. Ljudi sa nedostatkom magnezijuma često izgledaju ’napeto’. Ostali opšti simptomi uključuju žudnju za solju, i žudnju za ugljenim hidratima i netoleranciju za ugljenim hidratima, posebno za čokoladu, i osetljivost grudi.“

Magnezijum je potreban svakoj ćeliji u organizmu, uključujući ćelije mozga. Jedan je od najvažnijih minerala kada se razmatra suplementacija zbog njegove vitalne uloge u stotinama enzimskih sistema i funkcija vezanih za reakcije u ćelijskom metabolizmu, kao i zbog toga što je neophodan za sintezu proteina, za korišćenje masti i ugljenih hidrata. Magnezijum je potreban ne samo za proizvodnju specifičnih enzima za detoksikaciju, već je takođe važan za proizvodnju energije u vezi sa detoksikacijom ćelija. Nedostatak magnezijuma može uticati na skoro svaki sistem organizma.

Jedan od osnovnih razloga zbog kojih lekari svake godine pišu milione recepata za lekove za smirenje je nervoza, razdražljivost i trema koje su uglavnom izazvane neadekvatnom ishranom bez magnezijuma. Osobe sa samo neznatnim nedostatkom magnezijuma postaju razdražljive, napete i osetljive na buku, hiper-uzbudljive, uplašene i ratoborne. Ako je nedostatak ozbiljniji ili produžen, mogu se razviti trzanje, drhtanje, nepravilan puls, nesanica, slabost mišića, trzaje i grčeve u nogama i stopalima.

Ako je magnezijum ozbiljan nedostatak, mozak je posebno pogođen. Zamućeno razmišljanje, konfuzija, dezorijentacija, izražena depresija, pa čak i zastrašujuće halucinacije delirium tremensa uglavnom su uzrokovane nedostatkom ove hranljive materije i popravljaju se kada se daje magnezijum. Kako se velike količine kalcijuma gube u urinu kada je magnezijum nedovoljan, nedostatak ove hranljive materije indirektno postaje odgovoran za veliki karijes, loš razvoj kostiju, osteoporozu i sporo zarastanje slomljenih kostiju i preloma. Sa vitaminom B6 (piridoksinom), magnezijum pomaže u smanjenju i rastvaranju kamena u bubregu kalcijum fosfata.

Nedostatak magnezijuma može biti čest faktor povezan sa insulinskom rezistencijom. Simptomi MS (metabolički sindrom), koji su takođe simptomi nedostatka magnezijuma, uključuju grčeve mišića, slabost, trzanje, atrofiju mišića, nemogućnost kontrole bešike, nistagmus (brze pokrete očiju), gubitak sluha i osteoporozu. Ljudi sa MS imaju veću stopu epilepsije od kontrolne grupe. Epilepsija je takođe povezana sa nedostatkom magnezijuma. [1]

 

Simptomi ranog upozorenja

• Fizički i mentalni umor
• Uporni trzaji podočnjaka
• Napetost u gornjem delu leđa, ramenima i vratu
• Glavobolje
• Zadržavanje tečnosti pre menstruacije i/ili osetljivost dojke

 

Manifestacije mogu uključivati

• Nisku energiju
• Umor
• Slabost
• Konfuziju
• Nervozu
• Anksioznost
• Razdražljivost
• Napade (i napade besa)
• Lošu probavu
• PMS i hormonsku neravnotežu
• Nemogućnost spavanja
• Napetost mišića, spazme i grčevi
• Kalcifikaciju organa
• Slabljenje kostiju
• Abnormalni srčani ritam

Ozbiljni nedostatak magnezijuma može dovesti do niskog nivoa kalcijuma u ​​krvi (hipokalcemija). Nivoi magnezijuma opadaju noću, što dovodi do loših REM ciklusa spavanja (brzo kretanje očiju) i neosveženog sna. Glavobolje, zamagljen vid, čirevi u ustima, umor i anksioznost su takođe rani znaci iscrpljenosti.

Sve vreme slušamo o tome kako su srčana oboljenja najveća zdravstvena kriza, o tome kako je visok krvni pritisak „tihi ubica“ i kako su životi sve većeg broja naših građana i životi njihovih porodica uništeni dijabetesom, Alchajmerovom bolešću i nizom drugih hroničnih bolesti.

 

Znaci ozbiljnog nedostatka

• Ekstremna žeđ
• Ekstremna glad
• Učestalo mokrenje
• Rane ili modrice koje sporo zarastaju
• Suva koža koja svrbi
• Neobjašnjivi gubitak težine
• Zamagljen vid koji se menja iz dana u dan
• Neobičan umor ili pospanost
• Peckanje ili utrnulost u rukama ili stopalima
• Česte ili ponavljajuće infekcije kože, desni, bešike ili vaginalne gljivične infekcije

Ali sačekajte malo, zar to nisu isti simptomi za dijabetes? Mnogi ljudi imaju dijabetes oko pet godina pre nego što pokažu jake simptome. Do tada, neki ljudi već imaju oštećenje očiju, bubrega, desni ili nerava uzrokovano pogoršanjem stanja njihovih ćelija usled insulinske rezistencije i nedostatka magnezijuma. Dodajte malo žive i arsena na mešavinu etiologije i odmah imamo oboljenje koje zovemo dijabetes.

Nedostatak magnezijuma je sinonim za dijabetes i u korenu je mnogih, ako ne i svih kardiovaskularnih problema.

Nedostatak magnezijuma je prediktor dijabetesa i srčanih oboljenja; dijabetičarima je potrebno više magnezijuma jer gube više magnezijuma nego većina ljudi. U dve nove studije, i kod muškaraca i kod žena, oni koji su konzumirali najviše magnezijuma u ​​svojoj ishrani imali su najmanju verovatnoću da razviju dijabetes tipa 2, prema izveštaju objavljenom u januaru 2006. u časopisu Diabetes Care.

Do sada je vrlo malo velikih studija direktno ispitivalo dugoročne efekte magnezijuma iz ishrane na dijabetes. Dr Simin Liu sa Harvardske medicinske škole i škole javnog zdravlja u Bostonu, koji je učestvovao u obe studije, rekao je: „Naše studije su dale neke direktne dokaze da veći unos magnezijuma iz ishrane može imati dugoročni zaštitni efekat na smanjenje rizika .”

Žeđ dijabetesa je deo odgovora organizma na prekomerno mokrenje. Prekomerno mokrenje je pokušaj organizma da se oslobodi viška glukoze u krvi. Ovo prekomerno mokrenje izaziva pojačanu žeđ. Ali moramo da pogledamo šta uzrokuje ovaj nivo disharmonije. Moramo dublje istražiti slojeve uzroka. Organizam treba da izbaci glukozu zbog povećane insulinske rezistencije, a ta otpornost je direktno podstaknuta nedostatkom magnezijuma, što istovremeno čini toksine štetnijim za tkiva.

Kada dijabetičari dobiju previsok nivo šećera u krvi, organizam stvara „ketone“ kao nusproizvod razgradnje masti. Ovi ketoni izazivaju kiselost krvi koja uzrokuje „acidozu“ krvi, što dovodi do dijabetičke ketoacidoze (DKA), Ovo je veoma opasno stanje koje može dovesti do kome i smrti. Takođe se naziva „dijabetička acidoza“, „ketoza“, „ketoacidoza“ ili „dijabetička koma“. DKA je uobičajen način dijagnostikovanja novih dijabetičara tipa 1. Ako ne potraže lekarski savet o simptomima kao što je mokrenje, koje izaziva žeđ, mogu umreti od DKA.

Oralni dodaci magnezijuma smanjuju dehidraciju eritrocita [2] [3]. Generalno, optimalna ravnoteža elektrolita je neophodna da bi se održala najbolja moguća hidratacija. Dijabetička žeđ je posebno izazvana nedostatkom magnezijuma sa relativnim viškom kalcijuma u ​​ćelijama. Čak i voda, naša najosnovnija hranljiva materija, počinje da teško ulazi u ćelije dok više izlazi kroz bubrege.

 

Autizam i nedostatak magnezijuma

Kada se bavimo spektrom autizma i drugim neurološkim poremećajima kod dece, važno je znati znake niskog nivoa magnezijuma: nemir, ljuljanje, škrgutanje zubima, štucanje, osetljivost na buku, slab raspon pažnje, slaba koncentracija, razdražljivost, agresivnost, spremnost da eksplodira, pod stresom. Kada je reč o deci danas treba da pretpostavimo veliki nedostatak magnezijuma iz više razloga.

• Hrana koju jedu je lišena magnezijuma jer u hrani generalno opada u sadržaj minerala na alarmantan način.
• Hrana koju mnoga deca jedu je visoko obrađena nezdrava hrana koja ne obezbeđuje pravu ishranu organizma.
• Zato što većina dece iz spektra ne apsorbuje minerale koji su im potrebni čak i kada su prisutni u crevima. Apsorpcija magnezijuma zavisi od zdravlja creva, koje je potpuno ugroženo kod sindroma propuštanja creva i drugih crevnih problema koji su većina poremećaja sindroma autizma.
• Zato što se oralni suplementi na koje se lekari oslanjaju ne apsorbuju lako, jer nisu u pravom obliku i zato što se magnezijum uopšte ne primenjuje lako oralno.

Savremena medicina treba da pomogne ljudima da ih ne povređuje, ali sa svojim skoro potpunim neznanjem o magnezijumu lekari na kraju povređuju više nego što pomažu jer mnoge medicinske intervencije smanjuju nivo magnezijuma kada bi trebalo da ih podstiču. Mnogi, ako ne i većina farmaceutskih lekova, dovode nivoe magnezijuma u ​​veoma opasne zone, a operacija koja se izvodi bez povećanja nivoa magnezijuma je mnogo opasnija.

Osnova medicinske arogancije je zapravo medicinsko neznanje i jedini razlog zašto neznanje i arogancija vladaju poljem medicine je pohlepa za vlašću i novcem. Čini se da je ljudska priroda najgora u savremenoj medicini baš kada bi trebalo da bude najbolja. Tužno je što ljudi moraju da trpe bespotrebno i izuzetno tragično, jer je alopatska medicina okrenula leđa Hipokratovoj zakletvi i svemu što ona znači.

 

Izvori i reference

[1] https://www.nhfw.info/magnesium.html

[2] Crvena krvna zrnca su takođe poznata kao RBS, crvena krvna zrnca (arhaični termin), hematidi ili eritrociti (od grčkog erithros za „crveno“ i kitos za „šuplje“, pri čemu se cite u modernoj upotrebi prevodi kao „ćelija“). Izraz crvena krvna zrnca napisan velikim slovima je pravi naziv u SAD za eritrocite u rastvoru za skladištenje koji se koristi u transfuzijskoj medicini.

[3] J. Clin. Invest. 100(7): 1847-1852 (1997). doi:10.1172/JCI119713. The American Society for Clinical Investigation

 

Autor Mark Sircus

 

Preuzeto i prevedeno sa: https://www.theepochtimes.com/health/magnesium-deficiency-symptoms-and-diagnosis_906638.html?src_src=brightnoe&src_cmp=bright-2023-03-16&est=wCZxPrNzePNn4IhXnDVYIRqZ%2Bg4Zc4%2Fn7RrueorsM1H22b5d4ZNcrPzsJea6bTQDHVozslXKzXA%3D

 

Za podršku organizmu ako je u deficitu sa magnezijumom, možete pogledati sledeće sasvim prirodne prozvode visoke bioraspoloživosti:

• Elemvital s organskim magnezijumom
• Vitaminsko-mineralni kompleks Mega Essentials
• za druge suplemente možete dobiti informacije ako popunite formu Slobodno pitajte!

 

Kontaktirajte nas za dodatne informacije:

📞 +381 60 4530454

✉ sasvimprirodno.net@gmail.com