Da li je gojaznost bolest mozga?

Gojaznost je u poslednje vreme često u vestima, a medicinska profesija se zalaže za to da se ona označi kao bolest – jednostavno da bi se otvorile kapije za farmaceutsku intervenciju. Ali šta zapravo uzrokuje gojaznost 41,9% Amerikanaca starijih od 18 godina i koji je najefikasniji način da se uhvati u koštac sa tim problemom?

 

 

UKRATKO

  • Postoje stalni napori da se gojaznost kategorizuje kao bolest – ona ​​koju treba lečiti lekovima
  • Najnoviji „čudotvorni“ lek za gojaznost – Vegovi – može izazvati gastrointestinalne neželjene efekte i izazvao je zabrinutost zbog pankreatitisa, raka pankreasa i komplikacija retinopatije, uključujući krvarenje i slepilo
  • Gojaznost je u velikoj meri povezana sa prekomernom potrošnjom linolne kiseline (LA), omega-6 polinezasićenih masti ili PUFA
  • Jedan od načina na koji LA povećava težinu je stimulisanje endokanabinoidnih receptora; ovo traži „grickalice“, veoma slično kanabisu
  • Ne postoji čarobna pilula za gojaznost, ali će drastično smanjenje unosa LA, u kombinaciji sa vremenski ograničenom ishranom, dovesti do gubitka težine kod mnogih

U SAD, 41,9% odraslih smatra se gojaznim, a prevalenca se značajno povećala u poslednjih nekoliko decenija.[1] Ono što pokreće ovu epidemiju javnog zdravlja je goruće pitanje, sa širokim spektrom faktora, od ultraprerađene hrane i linoleinske kiseline (LA) do hemikalija iz životne sredine, verovatno igraju istaknutu ulogu.

Međutim, u epizodi „60 minuta“ koju vodi Lesley Stahl[2], vidimo kontinuirani napor farmaceutske industrije da kategorizuje gojaznost kao bolest — onu koju treba lečiti lekovima. Dr Fatima Cody Stanford, doktor gojaznosti u Mass Opštoj Bolnici i vanredni profesor na Harvardskoj medicinskoj školi, rekla je Stahlu da je gojaznost bolest mozga. „Mozak nam govori koliko da jedemo, a koliko da skladištimo.“[3]

 

Da li je gojaznost posledica vašeg mozga?

Stanford sugeriše da vaš mozak ima određenu tačku koju održava težinu u vašem telu kontrolišući unos hrane i skladištenje energije. To bi mogao biti mehanizam preživljavanja koji je evoluirao kako bi pomogao ljudima da zadrže masnoću tokom perioda ograničene hrane.

„Moj poslednji pacijent kojeg sam videla … bila je mlada žena od 39 godina, koja se bori sa teškom gojaznošću. Vežbala je pet do šest puta nedeljno, dosledno. Jede veoma malo. Njen mozak brani određenu tačku“, rekla je Stanford Stahl.[4]

Hronični stresori, kaže ona, mogu dovesti do toga da se vaša tačka težine vrati na veći broj. „Održavajte tu težinu, recimo, najmanje tri do šest meseci, a zatim ponovo kalibrišete tu zadatu tačku na drugu zadatu tačku.“[5] Stanford je takođe navela da je genetika uzrok gojaznosti broj 1.

„To znači da ako ste rođeni od roditelja koji imaju gojaznost, ima 50% do 85% verovatnoće da ćete i sami imati bolest čak i uz optimalnu ishranu, vežbanje, upravljanje spavanjem, upravljanje stresom.“[6] Kredibilitet Stanforda je veoma upitan, pošto je ona savetnik kompanija koje razvijaju lekove za gojaznost, uključujući Novo Nordisk, proizvođača leka Vegovi.[7]

 

Lekovi se guraju za gubitak težine

Jedan od problema sa označavanjem gojaznosti kao bolesti mozga ili genetskog poremećaja je taj što otvara vrata za lečenje lekovima. Čak je i Američka akademija za pedijatriju – umesto da se pozabavi pokretačima gojaznosti u detinjstvu – dala svesrdnu podršku lekovima za mršavljenje i hirurgiji kod dece od 12, odnosno 13 godina, u svojim ažuriranim smernicama za gojaznost kod dece.

„Nema dokaza koji bi podržali budno čekanje ili nepotrebno odlaganje odgovarajućeg lečenja dece sa gojaznošću“, objašnjava se u uputstvu, umesto toga postavljajući praksu da je rani i agresivan tretman lekovima i hirurški tretman opravdan.[8]

Intervju „60 minuta“ takođe nameće da je lečenje lekovima rešenje, a jedini problem je nacionalni nedostatak određenih lekova, za koji Novo Nordisk kaže da je od tada otklonjen.[9] Takođe postoji nedostatak osiguranja za neke lekove za mršavljenje, uključujući lek Vegovi, koji se daje injekcijom jednom nedeljno i košta više od 1.300 dolara mesečno. Stanford je rekla:[10]

„Ako su oni koji imaju sredstva u stanju da ih dobiju, a ljudi kojima su zaista potrebna ne mogu, onda to stvara veći disparitet, zar ne? Jedni koji imaju i drugi koji nemaju.“

Ogromna većina ljudi sa gojaznošću jednostavno ne može priuštiti lek Vegovi, a većina osiguravajućih kompanija odbija to da pokrije delimično zato što, kako je AHIP — udruženje za trgovinu zdravstvenog osiguranja — objasnilo u saopštenju, za ove lekove „još nije dokazano da dobro deluju na dugoročno upravljanje težinom i kakve su moguće komplikacije i štetni uticaji na pacijente.’

Lek Vegovi, na primer, može da izazove gastrointestinalne neželjene efekte, uključujući mučninu i povraćanje, i izazvao je zabrinutost zbog pankreatitisa, raka pankreasa i komplikacija retinopatije, uključujući krvarenje i slepilo.[11] Ovo ne uključuje zakon o neželjenim posledicama upotrebe leka koji ni na koji način, oblik ili formu ne rešavaju uzrok bolesti, i neizbežno će izazvati druge komplikacije koje nisu identifikovane u ispitivanjima koja su korišćena za odobravanje leka.

 

Ne postoji čarobna pilula za gojaznost, ali Rimonabant je bio blizu

Promovisanje lekova za mršavljenje kao rešenja za gojaznost je kriminalno obmanjujuće i opasno, jer ne postoji čarobna pilula za gojaznost. Međutim, što sam video najbliži efikasnom leku za gojaznost je Rimonabant,[12] koji blokira endokanabinoidne receptore u mozgu, a pre 15 godina je bio promovisan kao novi „čudotvorni“ lek za gojaznost.

Deluje, ali izaziva porast samoubilačke depresije, pa je uklonjen sa tržišta – zahvaljujući zakonu o neželjenih posledicama. Ipak, ima mnogo toga da se nauči o tome kako je Rimonabant radio na gubitku težine. U mom intervjuu sa Takerom Gudričem na temu linolne kiseline (LA), on je objasnio:

„Ono što su Alhajm i Remston primetili je da je 2006. godine uveden lek pod nazivom Rimonabant, kao lek protiv gojaznosti. Bio je to pomalo čudesni lek. Želim da ovo citiram upravo zato što je toliko važno razumeti efekte koje je ovaj lek imao na ljude.

’Velika randomizovana ispitivanja sa Rimonabantom pokazala su efikasnost u lečenju preterane težine i gojaznih pojedinaca sa značajno većim gubitkom težine od same dijete sa smanjenim unosom kalorija.

Pored toga, višestruki drugi kardiometabolički parametri su poboljšani u grupama za lečenje, uključujući povećane nivoe HDL, smanjene trigliceride, smanjen obim težine, poboljšanu osetljivost na insulin, smanjen nivo insulina. A kod pacijenata sa dijabetesom, poboljšanja u HBA1C.’

Ovaj rad je objavljen 2007. Nažalost, Rimonabant je imao neželjeni efekat koji je prouzrokovao da ljudi požele da se ubiju. Dakle, povučen je sa tržišta i u velikoj meri je prekinuo nekoliko godina istraživanja u toj oblasti.“

 

Zašto je Rimonabant radio — i sigurnije rešenje

Zašto Rimonabant radi na rešavanju uzroka gojaznosti? Zato što je to u velikoj meri povezano sa prekomernom potrošnjom LA, omega-6 polinezasićene masti ili PUFA, koja deluje kao metabolički otrov kada se konzumiraju u prevelikim količinama.

Jedan od načina na koji LA povećava težinu je stimulisanje endokanabinoidnih receptora. Ovo uzrokuje potrebu za „grickalicama“, veoma slično kanabisu. Lek efikasno blokira ovaj efekat, zbog čega ljudi gube težinu. Goodrich je objasnio:

„Ono što je Alheim uradio 2012. – pokazao je da mehanizam koji stoji iza Rimonabanta blokira metabolizam ulja iz semena u hemikalije u vašem organizmu i utiče na endokanabinoidni sistem koji izazivaju prejedanje. Moje iskustvo je, kada sam prestao da jedem ulja iz semena da sam zaboravio da jedem ugljene hidrate .

Efekat Rimonabanta na modelima miševa pokazao je da ih tera da žude za ugljenim hidratima i da ih stimuliše da jedu slatku hranu i ugljene hidrate. Svima je poznat ovaj efekat. Zove se potreba za „grickalicama“. I to je ono što dobijate kada popušite travu, jer je endokanabinoidni sistem sistem na koji marihuana utiče, a hemikalija koju Rimonabant blokira je homolog vašeg organizma THC-u iz marihuane.

Dakle, u suštini ono što smo sebi uradili predstavlja hronični slučaj grickanja, koji je blokiran ovim, nažalost, veoma štetnim lekom. Ovim je kako otvoren tako i zatvoren slučaj za uzročnost, kao što ćete naći u medicinskoj literaturi.

Imamo ljudski lek koji leči ovo, i kao što sam upravo pročitao, on leči sve druge različite aspekte ove bolesti. I funkcioniše na ovaj jedinin način koji imamo jasno demonstriran na životinjskim modelima. U ovom slučaju, lek je potpuno besmislen jer je ishrana dobro poznata i jednostavna.“

 

Sojino ulje, bogato LA, izaziva gojaznost

Sojino ulje, koje je bogato LA, takođe je povezano sa gojaznošću. Godine 2015. istraživački tim je otkrio gojaznost, insulinsku rezistenciju, dijabetes i masnu jetru kod miševa izazvane sojinim uljem. „Naši rezultati pokazuju da je ishrana sa visokim sadržajem sojinog ulja kod miševa štetnija za metaboličko zdravlje nego ishrana bogata fruktozom ili kokosovim uljem“, napisali su u PLOS One, zaključujući:[13]

„Dok je ova studija bila u toku, dve grupe su objavile radove sa rezultatima sličnim našim — naime, da ishrana sa visokim sadržajem masti, dopunjena uljima sa visokim sadržajem LA, dovodi do gojaznosti i masne jetre. Druge studije su takođe pokazale da ishrana LA može izazvati gojaznost kod ljudi i da dovodi do hiperglikemije, kao i gojaznosti kod miševa.“

Dve godine kasnije, oni su to potvrdili pokazujući da sojino ulje modifikovano da ima malo LA izaziva manje gojaznosti i insulinske rezistencije od nemodifikovanog sojinog ulja.[14] Zanimljivo je da je tim 2020. objavio dodatno istraživanje o sojinom ulju.

I modifikovana i nemodifikovana verzija izazvale su genetske promene u mozgu miševa, uključujući i izražene efekte na hipotalamus, koji reguliše metabolizam i reakcije na stres.[15,16] U slučaju promena na mozgu, LA je iznenađujuće isključen kao uzrok, ali se još uvek identifikuje kao još jedan razlog za izbegavanje konzumiranja proizvoda od soje, uključujući sojino ulje.

 

Višak LA je ključni razlog što većina ljudi ima višak kilograma

Kolektivno, konzumiranje previše LA je primarni faktor koji pokreće epidemije prekomerne težine i gojaznosti. Rešenje je očigledno? Radikalno ograničite PUFA i LA da uopšte ne stimulišu endokanabinoidne receptore. PUFA takođe narušava funkciju mitohondrija čime se smanjuje proizvodnja energije, zajedno sa oštećenjem funkcije štitne žlezde, tako da postoje dodatni razlozi da smanjite unos, čak i ako nemate višak kilograma.

Primeri ulja iz semena sa visokim sadržajem omega-6 PUFA uključuju sojino zrno, seme pamuka, suncokret, repicu (canola), kukuruz i šafranik.[17] Prerađena ulja ovih semena i biljna ulja se integrišu u vašu ćeliju i mitohondrijalne membrane, a kada se ove membrane oštete,[18] postavlja se osnova za sve vrste zdravstvenih problema. Sa poluživotom od 600 do 680 dana,[19] mogu potrajati godine da ih izbacite iz vašeg organizma.

Takođe se ugrađuju u tkiva kao što su vaše srce i mozak. Jedan od rezultata ovoga može biti oštećenje pamćenja i povećan rizik od Alchajmerove bolesti. Ulje kanole je posebno povezano sa Alchajmerom.[20]

 

Koliko linolne kiseline konzumirate?

U idealnom slučaju, razmislite o smanjenju LA na ispod 7 grama dnevno, što je blisko onome što su naši preci dobijali pre nego što su sva ova hronična zdravstvena stanja, uključujući gojaznost, dijabetes, bolesti srca i rak, postala široko rasprostranjena.

Da biste to uradili, moraćete da izbegavate skoro svu ultraprerađenu hranu, brzu hranu i hranu iz restorana, jer praktično svi sadrže ulja iz semena. Najlakši način da to uradite je da većinu hrane pripremite kod kuće kako biste znali šta jedete.

Takođe, imajte na umu da, pošto se životinje hrane žitaricama koje sadrže visok sadržaj linolne kiseline,[21] ona je takođe skrivena u „zdravoj“ hrani poput piletine i svinjetine, što ovo meso čini glavnim izvorom koji treba izbegavati. Maslinovo ulje je još jedna zdrava hrana koja može biti skriveni izvor linolne kiseline, jer se često meša sa jeftinijim uljima od semena. Umesto toga, za kuvanje koristite loj, ghee ili puter. Ghee je bolji od putera jer ima višu tačku dimljenja.

Ako niste sigurni koliko LA jedete, unesite svoj unos hrane u Cronometer — besplatnu onlajn aplikaciju za praćenje ishrane — i on će vam pružiti ukupan unos u LA. Ključ za tačan unos je da pažljivo izmerite hranu pomoću digitalne kuhinjske vage kako biste mogli da najtačnije unesete težinu svoje hrane.

Cronometer će vam reći koliko omega-6 unosite hranom do 10 grama, a možete pretpostaviti da je 90% toga LA. Bilo šta preko 10 grama verovatno će izazvati probleme.

 

Vreme obroka je takođe važno

Mnogi ljudi će doživeti gubitak težine kao „nuspojavu“ smanjenja unosa LA. Međutim, vremenski ograničena ishrana (TRE) (detaljnije na -> https://sasvimprirodno.net/vremenski-ogranicena-ishrana-mocan-nacin-za-prevenciju-demencije/)  je još jedna jednostavna, ali moćna intervencija za gubitak težine. Naši drevni preci nisu imali pristup hrani 24/7, tako da je naša genetika optimizovana za hranu u promenljivim intervalima, a ne svakih nekoliko sati.

Kada jedete svakih nekoliko sati mesecima, godinama ili decenijama, nikada ne propuštajući obrok, vaše telo zaboravlja kako da sagoreva masti kao gorivo. TRE oponaša navike u ishrani naših predaka i vraća vaš organizam u prirodnije stanje koje omogućava niz metaboličkih koristi.[22]

Ako imate prekomernu težinu ili gojaznost, preporučujem da ograničite svoj period ishrane na šest do osam sati dnevno umesto više od 12-časovnog perioda koji većina ljudi koristi.

U jednoj studiji, ljudi koji su pratili TRE imali su značajno smanjenu telesnu težinu i manje masnu jetru, dok su sačuvali masu bez masti, zajedno sa poboljšanim krvnim pritiskom, profilima glukoze natašte i holesterola u poređenju sa onima koji su na redovnoj ishrani.[23]

U idealnom slučaju, prestanite da jedete nekoliko sati pre spavanja, a zatim počnite da jedete sredinom do kasnog jutra pošto se probudite. TRE, u kombinaciji sa ograničavanjem unosa LA, pomoći će mnogim ljudima da izgube težinu i održe zdravu težinu, sasvim prirodno.

Kada povratite svoju metaboličku fleksibilnost, TRE postaje nepotreban, iako je i dalje pametno ne jesti više od 12 sati dnevno i izbegavati hranu tri sata pre spavanja, bez obzira na vašu težinu.

 

Izvori i reference

1 U.S. CDC, Adult Obesity Facts

2, 3, 4, 5, 6, 7, 9, 10 CBS News January 1, 2023

8 Pediatrics e2022060641. January 9, 2023

11 J Investig Med. 2022 Jan; 70(1): 5–13

12 Prescrire Int. 2006 Aug;15(84):123-6

13 PLOS ONE July 22, 2015 DOI: 10.1371/journal.pone.0132672

14, 16 University of California January 23, 2020

15 Endocrinology January 8, 2020; 161(2): bqz044

17 Int J Mol Sci. 2020 Feb; 21(3): 741

18 Open Heart 2018;5:e000898

19 Journal of Lipid Research 1966 Jan;7(1):103-11

20 Medical News Today December 7, 2017

21 Journal of Dairy Science January 2018; 101(1): 222-232

22 Science November 16, 2018; 362(6416): 770-775

23 Nutrients. 2020 Apr 29;12(5):1267. doi: 10.3390/nu12051267

 

Autor Dr. Joseph Mercola

Preuzeto i prevedeno sa: https://articles.mercola.com/sites/articles/archive/2023/01/28/obesity-brain-disease.aspx?ui=dc0d65e94d1d0b8a29a4077dd4c04b19171869646e29b444fae0296a7768aad6&sd=20221121&cid_source=dnl&cid_medium=email&cid_content=art1ReadMore&cid=20230128_HL2&cid=DM1327459&bid=1705862395

 

Za podršku organizmu u smanjenju telesne mase pogledajte, ne lekove već sasvim prirodne prozvode visoke bioraspoloživosti:

 

Za dodatne informacije o ovim i drugim proizvodima kontaktirajte nas na:

📞 +381 60 4530454

sasvimprirodno.net@gmail.com