Kako starite, funkcija bubrega prirodno opada. Ipak, sve što se dešava u vašem organizmu zahteva zdravu funkciju bubrega. Očuvajte funkciju bubrega kako starite tako što ćete ograničiti ovu popularnu hranu koja može naštetiti vašim bubrezima i ubrzati napredovanje bolesti.

UKRATKO

• Vaši bubrezi smanjuju opterećenje kiselinom u vašem organizmu. Kako bubrežna insuficijencija napreduje, kiselina ima tendenciju da se akumulira u vašem organizmu, uzrokujući ozbiljnu štetu
• Ishrana sa visokim sadržajem kiseline može pogoršati funkciju bubrega i ubrzati napredovanje bolesti bubrega
• Svaka ishrana bogata voćem i povrćem i sa malo ili bez prerađene hrane i mlečnih proizvoda će imati za posledicu manje kiseline
• Sve što pomaže u poboljšanju dijabetesa takođe će poboljšati zdravlje bubrega. Ovo uključuje post ili vremenski ograničenu ishranu i vežbanje
• Ishrana sa visokim sadržajem proteina takođe može oštetiti vaše bubrege, zahvaljujući amonijaku. Da biste zaštitili zdravlje bubrega kada jedete hranu sa visokim sadržajem proteina, dodajte više voća i povrća kako biste ublažili nastalu kiselinu

U ovom intervjuu, dr Lynda Frassetto, nefrolog i profesor emeritus na odeljenju za medicinu Kalifornijskog univerziteta u San Francisku (UCSF), deli važne informacije o tome kako kiselina u vašoj ishrani utiče na zdravlje i dugovečnost vaših bubrega.

„Kada sam bila na obuci interne medicine, slučajno sam imala super mentora, dr Eli Friedmana, na Državnom univerzitetu Njujorka (SUNY) u Bruklinu“, kaže Frassetto. „Učinio je da nefrologija zvuči zaista zanimljivo.

I tako, pošto sam završila specijalizaciju i bila hospitalista nekoliko godina, odlučila sam da se vratim i radim nefrologiju, jer ljudi koji su radili nefrologiju jednostavno bolje razumeju fiziologiju od većine internista.

Mislila sam da će to pomoći da postanem bolji doktor. Pošto sam završila stipendiju, počela sam da radim sa Entonijem Sebastijanom ovde u UCSF-u. Bio je zainteresovan za opterećenje kiselinom u ishrani kod ljudi koji su bili relativno zdravi.

Bubrezi rade mnogo stvari. Jedna od stvari koje rade je da se otarase kiseline. Znamo da kako otkazivanje bubrega napreduje, imate problema da se oslobodite kiseline. Akumulira se u vašem sistemu i ima mnogo loših neželjenih efekata.

Takođe znamo da, kako starite, vaši bubrezi takođe slabije rade. Ono što je Toni gledao bilo je, kod inače zdravih, starijih ljudi – čiji bubrezi jednostavno ne funkcionišu tako dobro kao što su radili, recimo, 40 ili 50 godina ranije – da li ishrana sa visokim sadržajem kiseline ima potencijalne neželjene efekte?“

Ishrana sa niskim sadržajem kiseline kao sredstvo za zaštitu funkcije bubrega

U početnim fazama svog rada, Frassetto i Sebastian su radili na neutralizaciji kiseline u ishrani koristeći bikarbonat. Zatim, pre nešto više od jedne decenije, počeli su da gledaju na ishranu sa niskim sadržajem kiselina. Dok sva hrana sadrži prekursore koji se mogu metabolisati u kiseline, voće i povrće sadrže mnogo alkalnih prekursora koji se metabolišu u bikarbonat, poput citrata ili malata.

Frassettovo interesovanje za ishranu sa niskim sadržajem kiseline počelo je paleo dijetom, koju je promovisao dr Loren Cordain. Prema Cordainu, mnoge namirnice u našoj savremenoj ishrani nisu bile dostupne našim precima, poput prerađenih žitarica i šećera.

Verovao je da bi ishrana bliža ishrani naših predaka bila zdravija, a jedan od razloga za to je taj što će svaka dijeta bogata voćem i povrćem (i bez prerađene hrane) imati manje kiseline. Kao što je objasnila Frassetto:

„Ako pogledate bilo koju veliku populaciju, i samo pogledate prosečnu funkciju bubrega tokom vremena, u proseku, svačija funkcija bubrega opada. Ali ako pogledate određene pojedince, funkcija bubrega ili opada mnogo sporije ili se čak može ostati ista.

Pitanje je: „Koliko je to povezano sa ishranom sa niskim sadržajem kiseline ili obavljanjem stvari koje ne smetaju vašim bubrezima?“ Ovo je zapravo pogledao dr Donald Wesson, nefrolog sa Univerziteta Teksas (UT) Southvestern.

On je posmatrao i alkalizovane suplemente i ishranu voća i povrća kod ljudi sa stadijumom 2 bolesti bubrega, sa procenjenom brzinom glomerularne filtracije (GFR) između 60 i 90, i stadijumom 3 hronične bolesti bubrega (CKD), koja ima procenjenu GFR od 30 do 60.

GFR je procena funkcije bubrega. Dakle, ako imate 50 godina, vaš GFR je oko 90. Ako imate 80 godina, vaš GFR je oko 60. U proseku, ljudi koji su stariji će imati … stadijum 2 ili stadijum 3 CKD.

Wesson je pokazao da kod ovih ljudi, ako im date alkalizirane suplemente poput sode bikarbone, ili ih stavite na dijetu sa više voća i povrća, možete usporiti stopu opadanja…

Ako to ekstrapolirate od ljudi sa zatajenjem bubrega na samo starije ljude, ideja bi bila da, možda, možete usporiti stopu opadanja funkcije bubrega, čak i ako ste inače zdravi i samo starite. To je ideja.

Sve što radite, sve je u određenoj meri povezano sa funkcijom bubrega. Zato što se bubrezi oslobađaju mnogo toga. Što lošije rade bubrezi, sve lošije funkcioniše.”

Post takođe štiti funkciju bubrega

Prema Frassettovoj, većina bolesti bubrega u zapadnim zemljama koja je uznapredovala uzrokovana visokim krvnim pritiskom i dijabetesom tipa 2. Tri četvrtine pacijenata na dijalizi je tamo zbog visokog krvnog pritiska i dijabetesa. Dakle, na kraju, sve što pomaže u poboljšanju dijabetesa i visokog krvnog pritiska takođe će poboljšati zdravlje bubrega.

Jedna strategija za koju se zna da značajno smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2 je post, uključujući vremenski ograničenu ishranu (detaljnije na objavi Vremenski ograničena ishrana). Ranije sam intervjuisao dr Džejsona Funga, nefrologa iz Kanade, koji koristi post da preokrene dijabetes kod svojih pacijenata. Vežbanje je još jedna strategija koja će smanjiti rizik od dijabetesa, a time i zaštititi zdravlje bubrega.

Oštećenje od kiselina protiv oštećenja od proteina

Kiselina nije jedina stvar koja može oštetiti vaše bubrege. Ishrana sa visokim sadržajem proteina takođe može prouzrokovati štetu, zahvaljujući amonijaku koji se stvara. Što se tiče onoga što bi na kraju moglo biti gore za vas – visoke kiseline ili visoke proteine – Frassetto objašnjava:

„Svi proteini sadrže kiselinske prekursore. Ako jedete puno proteina i nemate dovoljno alkalija da pomognete bubrezima ili da se oslobode ili da se otarase kiseline, onda je to na kraju loše za vaše bubrege. Ali morate da jedete određenu količinu proteina, imaćete takođe problema sa stvaranjem bubrega.

Ovo je zaista balansno pitanje. Nije da su proteini loši. Radi se o tome da, ako jedete puno proteina, trebalo bi da jedete i puno alkalija. To će vam pomoći da ne koristite sisteme organizma da neutrališete ili puferujete kiselinu u vašem sistemu. Cela ideja je da želite da održite pH u krvi unutar opsega koji se smatra normalnim.

Da biste to uradili, ili pomerate kiselinu unutar ćelija, razgrađujete mišiće da biste snabdeli glutamin, na kraju bubrege, da biste izlučili kiselinu kao amonijum. Takođe razgrađujete svoje kosti, koje su kalcijum hidroksiapatit, što je alkalija.

Ili, morate smanjiti količinu endogenih kiselina koje proizvodite da biste mogli da održite pH u krvi. Vaš organizam ima mnogo načina da se nosi sa kiselinama kojih bubrezi moraju da se otarase.

Dakle, ako organizmu dajete egzogene alkalije, što znači da ili uzimate bikarbonat ili jedete puno voća i povrća, ne morate da razgrađujete svoje kosti i mišiće da biste mogli da neutrališete kiselinu u svom organizmu…

Joni vodonika su balansirani na nivou 10-9, što je super-nizak nivo slobodnih jona vodonika u organizmu. A promene koje možete da unesete u to, a da ne izađete van granica normale i ne postanete bolesni, nisu velike.

Ovde možete da uradite samo nekoliko stvari. Ili ćete slomiti svoje telesne sisteme ili ćete [morati] svom organizmu da date egzogene alkalije.“

Pacijenti sa uznapredovalom bolešću bubrega dobijaju egzogene alkalije – obično kombinaciju natrijum bikarbonata i natrijum citrata – jer se pokazalo da usporava napredovanje bolesti i odlaže potrebu za dijalizom. Natrijum citrat će takođe smanjiti rizik od kamena u bubregu.

Kalijum bikarbonat ne treba koristiti kada imate bolest bubrega. Razlog za to je zato što, kada imate zatajenje bubrega, kalijum se može akumulirati do smrtonosnog nivoa. Kontrola krvnog pritiska i dijabetesa su takođe važne kada imate bolest bubrega, kao i kontrola proteinurije (oštećenja glomerularne barijere).

Kako kloto utiče na funkciju bubrega

Kloto protein je koristan za oslobađanje vašeg organizma od fosfata, a fosfat je još jedna kiselina koju vaši bubrezi moraju izlučiti. Zanimljivo je da transgene životinje koje su genetski uređene da prekomerno eksprimiraju kloto gen takođe žive 10% do 40% duže.

Kloto je membranski transporter i rastvorljivi protein. Kada jedete hranu sa visokim sadržajem fosfata, oslobađate faktor rasta fibroblasta 23 (FGF23), koji se vezuje za kloto kao kofaktor, a zatim ide u bubrege, gde uklanja transportere koji omogućavaju vašim bubrezima da reapsorbuju fosfat. Ovo pomaže u održavanju normalne ravnoteže fosfata.

Međutim, sa godinama i opadanjem funkcije bubrega, potrebno vam je sve više i više FGF23 da biste se oslobodili fosfata. FGF23 takođe sprečava delovanje 1-alfa hidroksilaze, enzima neophodnog za aktivaciju vitamina D, a vitamin D je neophodan za proizvodnju klotoa.

Dakle, kako starite i nastavljate da jedete ishranu sa visokim sadržajem fosfata (što je lako pošto se fosfat nalazi u većini namirnica), vaš FGF23 raste, dok nivoi vitamina D i kloto opadaju. Kao rezultat toga, vaši bubrezi počinju da reapsorbuju više fosfata, što dovodi do sve veće štete.

Odgovor, dakle, nije samo ishrana sa niskim sadržajem kiseline. Takođe želite da vaša ishrana bude relativno niska u fosfatu. Šta je dijeta sa visokim sadržajem fosfata? Frassetto objašnjava:

„Prvo, mlečni proizvodi. Svi mlečni proizvodi sadrže u suštini četiri stvari: kalcijum, fosfor, proteine i masti… Dakle, za pacijente sa bubrežnom insuficijencijom, mlečne proizvode uglavnom eliminišemo.

A onda kola. Oni dodaju fosfatidnu kiselinu mnogim stvarima, uključujući sodu. Pokušavamo da nateramo ljude da ne piju stvari koje sadrže fosfatidnu kiselinu. A tu su i neke druge specifične namirnice, kao što su čokolada i orašasti plodovi za koje kažemo ljudima sa uznapredovalom bubrežnom insuficijencijom da izbegavaju… Pasulj je još jedan visok izvor fosfata.“

Procena funkcije bubrega

Da biste stekli predstavu o tome koliko dobro funkcionišu vaši bubrezi, obično biste započeli sa bubrežnim panelom. Ovo će vam dati nivo azota ureje u krvi i kreatinina u serumu. Vaš GFR se zatim izračunava na osnovu vašeg pola, starosti, rase i nivoa kreatinina u serumu. Na osnovu rezultata vašeg bubrežnog panela, drugi testovi mogu biti oprezni.

„U smislu samo gledanja na zdravlje bubrega, postoje dve stvari na koje gledamo“, kaže Frassetto. „Jedan je [procenjeni] GFR broj. Drugi je: „Imate li proteina u urinu?“ To mogu biti dva odvojena problema. Proteini u urinu su sami po sebi loši za funkciju bubrega…

Ovo je pre mnogo godina otkrio dr Barry Brenner. Uradio je petu/šestu nefrektomiju kod pacova (tako da je ostao samo mali deo jednog bubrega) i pokazao da je preostali bubreg, takozvani ostatak nefrona, morao da se hiperfiltrira da bi mogao da očisti svu krv. Ta hiperfiltracija kroz membranu glomerula je bila loša za membranu, pa je kroz membranu počeo da curi protein, a bubrezi su brže otkazivali.

Dakle, sada znamo da postoje brojni problemi sa bubrezima gde membrana propušta protein. To dovodi do većeg oštećenja bubrega.

Ako biste morali da uradite samo dve stvari da biste videli koliko ste zdravi, prva bi bila da uradite test krvi da vidite gde vam je funkcija bubrega. Drugi je da dobijete analizu urina. Skoro svaki put kada odete u posetu lekaru primarne zdravstvene zaštite, to su dva testa koja obično rade.“

Acidozni stres

Iako je većina ljudi upoznata sa oksidativnim stresom, acidozni stres je još jedna vrsta stresa koja može značajno uticati na vaše zdravlje. Frassetto veruje da su oba podjednako važna, posebno kada je reč o bolestima bubrega. Acidozni stres takođe igra ulogu u starenju.

„Moja prijateljica po imenu dr Elissa Epel je posmatrala vezu između dužine telomera, aktivnosti telomeraze i oksidativnog stresa. Ona je pokazala da ljudi koji su pod velikim psihološkim stresom imaju kraće telomere i abnormalnu funkciju telomeraze.

Imaju veći nivo oksidativnog stresa. Slučajno sam uradila više istraživanja o [acidotičnom stresu], ali zaista, mislim da je to kombinacija oba“, kaže Frassetto. „Dakle, cela ideja bi bila da se smanji količina oksidativnog stresa i smanji količina acidoznog stresa, i samim tim ograniči oštećenje organizma.“

Više informacija

Da rezimiramo, ishrana sa niskim sadržajem kiseline je u osnovi ishrana bogata voćem i povrćem, sa umerenom količinom proteina. Opet, što više proteina jedete, potrebno je više voća i povrća da biste održali zdravu ravnotežu. Ishrana sa niskim sadržajem kiseline takođe sadrži malo mlečnih proizvoda ili je lišena njih.

Imajte na umu da su do trenutka kada se većina ljudi pošalje kod nefrologa, već izgubili tri četvrtine funkcije bubrega. Dakle, da biste napravili razliku, ako to zaista želite počnite da razmišljate o funkciji svojih bubrega na vreme. Redovno pravite krvne testove vašeg BUN-a i kreatinina, kao i analizu urina, a ako se počnu javljati problemi, rešite ih što je pre moguće.

Iako je proces transplantacije bubrega umnogome poboljšan poslednjih godina, broj dostupnih donora je ograničen, pa je broj pacijenata na dijalizi stalno rastao.

Kao što je Frassetto primetila, dijaliza je izuzetno skupa i jedva vas održava u životu. Štaviše, dok završnu bubrežnu bolest pokriva Medicare u SAD, ona zaista pokriva samo dijalizu. Ne pokriva sve potrebne lekove, na primer.

Poruka za poneti kući je da ne možete računati na sofisticirane terapije u završnoj fazi. Odgovor je sprečavanje problema na prvom mestu. Uloga ishrane sa malo kiselina je tek nedavno otkriće koje nije široko poznato, ali može napraviti veliku razliku u zdravlju vaših bubrega.

Izbegavanje hranu sa visokim sadržajem fosfata što bi moglo da doprinese poboljšanju i održavanju funkcije bubrega kako starite. Cronometer, besplatni internet servis za praćenje ishrane, je jednostavan način da pratite količinu fosfora u vašoj ishrani. Internet stranica Nacionalne fondacije za bubrege [1] je još jedan koristan resurs.

Izvori i reference

Autor Dr. Joseph Mercola

Preuzeto i prevedeno sa: https://www.theepochtimes.com/health/eating-mistakes-that-can-damage-your-kidneys_4953562.html?utm_source=brightnoe&src_src=brightnoe&utm_campaign=bright-2022-12-31&src_cmp=bright-2022-12-31&utm_medium=email&est=fzjTSxMasv6y37ju1J5p5uQYLcNUlgnX28uIxaKa%2Bcoxh%2BW6TKGnTMZOcW4HEcrieqcZ4eu5e9Q%3D

Za podršku alkalizaciji organizma u smanjenju opterećenja bubrega pogledajte, ne lekove već sasvim prirodne prozvode visoke bioraspoloživosti:

• Mineralno-vitaminski kompleks Mega Essentials
• Fitosorbent za čišćenje organizma i podršku urinarnom sistemu Lymphosan Nephro Support
• Essential Vitamins. Vitamin D3

Za dodatne informacije o ovim i drugim proizvodima kontaktirajte nas na:

📞 +381 60 4530454

✉ sasvimprirodno.net@gmail.com