T2-imunitet, ili kako su nas paraziti „nagradili“ alergijama
Svaku alergijsku reakciju – od jednostavne urtikarije do bronhijalne astme – karakteriše potpuno isti imuni odgovor kao kod većine parazitskih infekcija. Kako je došlo do tako čudne veze i zašto je priroda smislila tako čudan i opasan imuni mehanizam?
T1 imunitet
U većini slučajeva, kada govorimo o imunitetu, zaista mislimo na T1 imunitet, koji nas štiti od bakterija i virusa. Ova vrsta imunološkog odgovora uključuje potpuno uništavanje infektivnih patogena korišćenjem imunih ćelija ili specifičnih antitela.
U ovom slučaju leukociti, NK ćelije (prirodne ćelije ubice) i nešto kasnije T-limfociti uništavaju bakterije ili ćelije zahvaćene virusom tako što ih fizički uništavaju. Zauzvrat, B-limfociti sintetišu antitela (imunoglobuline) koja uništavaju bakterije ili viruse hemijskim (toksičnim) napadom.
Glavna karakteristika T1 imuniteta je da je usmeren protiv mikroskopskih jednoćelijskih (ili čak manje) infektivnih patogena, koje sila imunog sistema može odjednom potpuno uništiti i tako osloboditi organizam od njih. Ali, kao što znate, to nije uvek moguće, i tada dolazi do izražaja T2 imunitet.
T2 imunitet
Ako veliki višećelijski agresor uđe u naše telo – a to je upravo većina parazita – tu nam neće pomoći nikakve ćelije imuniteta ubice ili još specifičnija antitela. Njihove kategorije težine su previše različite.
U ovom slučaju se aktivira mehanizam T2-imuniteta u kome uopšte nema mesta za obične leukocite ili T-limfocite, a B-limfociti se ne koriste kao izvor specifičnih antitela protiv bakterija i virusa (imunoglobulini M i G) ili zaštitna nespecifična antitela širokog spektra delovanja koja štite našu sluzokožu od prodora infekcija (imunoglobulini A), a kao izvor potpuno jedinstvenih imunoglobulina E.
Ako su svi drugi imunoglobulini moćno oružje protiv infektivnih patogena, onda su imunoglobulini E, u stvari, samo signalni protein koji ukazuje da je u organizam ušlo nešto što se ne može uništiti na uobičajen način.
Taj signal pohvataju posebne ćelije, koje su veoma drevni deo našeg imunog sistema i koje se u velikom broju nalaze u onim organima preko kojih parazitske infekcije prodiru u naše telo – koži, sluzokoži očiju i respiratornom traktu, pluća i creva. I naziv ovih ćelija je takođe vrlo arhaičan – mastociti.
Glavno oružje mastocita
Pošto parazit uđe u naše telo, sa kojim smo bar jednom već kontaktirali, naše imunološke ćelije ga odmah prepoznaju po specifičnim proteinima i u krv oslobađaju veliku količinu imunoglobulina E. Oni jure u žarište parazitske invazije i tamo se povezuju sa mastocitima, koje na ovo reaguju masivnim oslobađanjem posebne hemikalije – histamina.
Ako je reč o sluzokoži želuca i creva, onda histamin izaziva obilno lučenje probavnih sokova i sluzi, do povraćanja i dijareje – odnosno svega što može da ukloni parazite.
Ako govorimo o respiratornom traktu, onda je ovo obilno lučenje sluzi u gornjim disajnim putevima i produženi spazam bronhija, koji je takođe dizajniran da spreči prodiranje parazita u pluća. Ako govorimo o koži, onda je ovo nepodnošljiv svrab, dizajniran da natera životinju ili osobu da ogrebe kožu do krvi, mehanički uklanjajući parazite.
Klasična slika alergija, zar ne? A klasični antialergijski lekovi samo blokiraju delovanje ovog histamina.
Međutim, o alergijama ćemo govoriti kasnije, ali sada se mora reći da pored imunoglobulina E i mastocita, važnu ulogu u mehanizmima T2 imuniteta imaju i imunske krvne ćelije kao što su granulociti, odnosno bazofili i posebno eozinofili. Oni u velikom broju migriraju u žarište T2 upale, što je, inače, takođe veoma upadljiva manifestacija bilo koje alergije.
Eozinofili i bazofili žure u pomoć
Zašto su eozinofili i drugi granulociti potrebni u reakcijama imuniteta T2? Činjenica je da su ove ćelije, kao odgovor na stimulaciju imunoglobulinima E, sposobne da oslobađaju agresivne hemikalije, koje su u nekim slučajevima sposobne da inficiraju male parazite ili njihove larve.
To jest, ako su mastociti dizajnirani da mehanički spreče prodiranje parazita u telo, onda eozinofili pokušavaju (i često uspevaju) da fizički unište ili barem privremeno onesposobe telo parazita i na taj način olakšaju njegovo mehaničko oslobađanje.
Ali kakve veze ima alergija sa tim?!
Kao antiparazitski mehanizam, skup gore opisanih imunoloških odgovora svakako ima očigledan smisao. Ali zašto se potpuno isti obrazac razvija u našem telu kao odgovor na mačke, polen, jagode ili kućnu prašinu?! Uostalom, oni nam ničim ne prete.
Najverovatnije, mnogi poznati alergeni i paraziti sadrže proteine slične strukture. A kada, u suštini, bezopasna prašina uđe u telo, naš imuni sistem reaguje na ovaj protein kao na signal da larve, recimo, goveđe trakavice uđu u telo.
Zaštita od parazita i alergija
A sada najneverovatnija stvar! Razumljivo, paraziti uopšte ne vole napade imunog sistema. Prvo, to u principu može ometati reprodukciju i životni ciklus parazita. Drugo, već uspostavljeni paraziti takođe nisu zainteresovani za bolesno stanje svog domaćina, koji im obezbeđuje sve što im je potrebno.
Zbog toga su mnogi paraziti naučili da potiskuju T2-imune odgovore. Upravo sa tim naučnici povezuju značajno manju prevalenciju alergija (od jednostavne urtikarije do bronhijalne astme) kod ljudi sa parazitarnim infekcijama u poređenju sa ljudima koji većinu svog života žive bez parazita.
Mnogi naučnici danas generalno izražavaju krajnje radikalno mišljenje da su parazitske infekcije (posebno crevne) koje su stalno pratile čoveka (i nastavljaju da čine u zaostalim zemljama) postale veoma važan prirodni imunoregulator u procesu evolucije. Pa, otprilike isto kao i crevna mikroflora.
I u svetlu ove hipoteze, postaje sasvim jasno kako široko rasprostranjena sterilizacija života stanovništva razvijenih zemalja dovodi do alarmantnog broja rasprostranjenosti stanja imunodeficijencije i alergija.
Ipak, nemojte kriviti parazite
Antigenska sličnost mnogih alergena i parazita je datost sa kojom ne možemo ništa učiniti. Međutim, čak i ako paraziti nađu priliku da utiču na naš imuni sistem i nateraju ga da pronađe određenu ravnotežu i prestane da „preplavljuje“ naš organizam imunoglobulinima E, histaminom i eozinofilima, onda to možemo i sami.
Još uvek ne razumemo u potpunosti mehanizam kojim crevni paraziti „smiruju“ naš imuni sistem. Moguće je da su naučili da luče neku vrstu imunomodulatornih supstanci.
Međutim, pored ovoga, akumuliramo sve više podataka da paraziti utiču na imunitet – uključujući i kroz modulaciju crevne mikroflore (videti, na primer, članak M. Zaissa i kolega u časopisu Immunity 2015, 17. nov; 43 ( 5): 998-1010).
Pri tome na neki način doprinose razmnožavanju bakterija koje sintetišu isparljive (kratkolančane) masne kiseline. A to su u suštini iste bakterije koje čine našu korisnu crevnu mikrofloru.
Kakve veze imaju isparljive masne kiseline s tim?
Pa, prvo, sama činjenica povećanja udela korisnih crevnih bakterija je opštepriznat uslov za održavanje normalne ravnoteže u imunološkom sistemu.
Drugo, isparljive masne kiseline smanjuju propustljivost crevnog zida za mnoge strane supstance, uključujući mnoge alergene. I, inače, zato je duboka crevna disbioza uvek praćena alergijskim manifestacijama, posebno kod ljudi koji su predisponirani na ovo.
Generalno, ako mrzite čak i samo pominjanje parazita, barem ćete voleti crevne bakterije.
Autor: Jurij Jurjevič Gičev (Юрий Гичев)
Preuzeto i prevedeno sa: https://zen.yandex.ru/media/doctor_gichev/t2immunitet-ili-kak-parazity-nagradili-nas-allergiei-61963e38ce5bd608dd12ffc2?&
O proizvodima koji organizam oslobađaju parazita možete detaljnije pročitati na sledećim stranicama:
Za dodatne informacije možete nas kontaktirati na:
