Kako zaštititi vid?

Šta višečasovno gledanje u ekran radi vašim očima i kako se zaštititi?

Prosečan zaposleni danas provede barem osam sati dnevno gledajući u ekran svog računara na poslu, ne računajući sate koje utroši proveravajući aplikacije na telefonu, tabletu i gledajući televiziju. Ili je neprestano u toku dana izložen sunčevim zracima bez zaštite vida?

Poznato je da toliko gledanje u ekran nije dobro za naše oči, ali još uvek nema jasnih saveta doktora po pitanju koliko vremena smemo da provodimo u toj aktivnosti, a da trajno ne naškodimo svom vidu, pišu Foks njuz.

Statistike govore da ljudi u proseku provode 11 sati dnevno gledajući u ekran, kako na poslu, tako i izvan njega, što može pojačati rizik od kratkovidosti i poremetiti san. Međutim, danas, u vreme ograničenog kretanja (usled pandemije korona virusa), rada od kuće i grozničavog praćenja novih informacija na TVu ili preko interneta, taj prosek je značajno viši!

“Za sada je sigurno da gledanje u ekran može uticati na kratkovidost i izazvati trajna oštećenja oka koja dovode do toga da ljudi ne vide na daljinu ili da ne mogu oštro da vide predmet koji je udaljen”, kaže doktorka Šeri Rouen.

Američka oftalmološka asocijacija sprovela je 2012. godine anketu čiji je cilj bio da se utvrdi koliko ljudi cene svoj vid. Rezultati su pokazali da više od polovine ispitanika vrednuje svoje čulo vida daleko više od sposobnosti za hodanje ili sposobnosti pamćenja. Međutim, stručnjaci smatraju da ljudski rod ipak preduzima malo akcija koje se tiču očuvanja zdravlja očiju.

“Često gledanje u ekran, nedovoljno konzumiranje osnovnih hranljivih materija, nenošenje naočara za sunce… Sve ovo spada u jednostavne navike koje mogu uticati na zdravlje očiju”, ističe oftalmolog Hilari L. Hotorn iz u Američke oftalmološke asocijacije.

Rekordan je broj mladih ljudi kojima se dijagnostikuje kratkovidost – preterano vreme na računarskom ekranu je izgleda pravi krivac.

Kratkovidost, ili miopija, trenutno pogađa 40 posto severnoameričkih Amerikanaca, s tim da se broj slučajeva udvostručio u periodu između 1972. i 2004. godine i nastavlja se povećavati po stopama koje se opisuju kao “epidemija”.

U Europi, stopa mijopije među onima u starosnoj grupi od 25 do 29 godina je porasla za 42,2 posto, što je gotovo dvostruko više od stope starosne grupe od 55 do 59 godina.

Može se pomisliti da kratkovidost nije velika stvar i da se može lako korigovati naočarima, ali visok stepen mijopije može značajno povećati rizik od ozbiljnih zdravstvenih poremećaja oka.

To je zato što se oko proteže proporcionalno stepenu kratkovidnosti koju osoba ima, uzrokujući stanjenje mrežnjače i njeno potencijalno pucanje.

Dok genetika može biti velik činilac kod kratkovidnosti, okolina u kojoj dete živi i igra se, ima još veću ulogu, i zato što deca provode puno vremena ispred ekrana ovih dana to može imati tako velik utjicaj na njihov vid.

Budući da su pametni telefoni uvedeni 2007. godine, problemi s vidom su počeli rasti, uglavnom zbog činjenice da korisnici moraju čitati svoje ekrane na maloj udaljenosti. Kratke talasne dužine plavog svetla koje emituju takvi uređaji posebno su štetne za vid, a duža upotreba uzrokuje veće probleme. Povrh toga, mladi ljudi koji su zalepljeni za svoje ekrane ne provode vreme vani, što znači da im nedostaje zaštitni učinak koji svetlo ima na mijopiju.

Stručnjaci preporučuju da deca dobiju barem 45 minuta dnevne svetlosti svaki dan, bilo da se radi o sportu ili jednostavno izloženosti koju dobiju dok idu u školu. Takođe bi trebalo ograničiti vreme gledanja ekrana na sat vremena ili manje, uzimajući dvo-minutne pauze svakih pola sata. Deca mlađa od dve godine uopšte ne bi trebalo da koriste elektronske uređaje.

Na primer, rizik od glaukoma je sada 40 puta veći, dok su rizici od katarakte i odlepljenje rožnjače 21 puta veći. Za glaukom kažu da je tihi ubica vida i drugi je uzročnik slepila u Srbiji posle dijabetesa! Čak 100.000 ljudi u Srbiji boluje od ove očne bolesti koja koja je toliko podmukla da svaka osoba posle 40. godine mora obavezno da ide na pregled kod oftalmologa.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da je po učestalosti glaukom druga po redu očna bolest koja dovodi do slepila, odmah posle katarakte. U svetu je od glaukoma obolelo 60 miliona ljudi, od njega je oslepelo čak 4 miliona, a smatra se da neku vrstu ove bolest ima nekoliko miliona svetske populacije, a da nisu ni svesni da je imaju. Glaukom ne daje nikakve simptome, osoba nema bolove, a ako neko ima malo više godina ume da je pomeša sa kataraktom.

Takođe, od vitalne je važnosti redovan pregled, koji se mora obaviti jednom godišnje.

Najjednostavniji načini da očuvate svoj vid su:

  • dovoljno se udaljite od ekrana (televizora, monitora, tableta, mobilnog),
  • pravite česte pauze za treptanje,
  • nosite zaštitne naočare za rad na računaru
  • upražnjavajte jelovnik bogat ribom,
  • konzumirajte povrće za bolji vid,
  • redovno hidrirajte organizam (veće količine vode, ne gaziranih pića),
  • ako nosite sočiva redovno ih održavajte,
  • ako se sminkate, pažljivo, samo spoljnu površinu kapka,
  • ako radite sa drvetom, metalom, plastikom, koristite zaštitne naočare,
  • ako ste često izloženi sunčevim zracima, obavezno koristite naočare za sunce, i
  • redovno posećujte očnog lekara.

Ali, ko se pedantno pridržava ovih upitstava? Uvek pomislimo da se to nama neće dogoditi, a kada se dogodi bude kasno!

Šta se u stavri dešava?

Mali broj ljudi zna da su naše oči i bez jakog sunca previše opterećene. Često dolazi do nepopravljivih promena u strukturi ovog životno važnog organa. Osnovno je da makula, koja prima svetlost i prenosi sliku, ostane neoštećena. Šta oštećuje makulu?

  • dugotrajan, preko 2 sata, rad za računarom, tabletom, mobilnim, gledanje televizije,
  • dugotrajna, prekomerna insolacija,
  • uticaj ultraljubičastog zračenja,
  • pušenje, zloupotreba alkohola i ostale pogubne navike, pretrpljene traume, starosne promene…

Za zaštitu od štetnih uticaja priroda je stvorila prirodne svetlosne filtere koji se nalaze u ćelijama makule, pigmente: lutein i zeaksantin, koji štite mrežnjaču. Ako se organizmu neobezbedi dovoljno ovih pigmenata iz hrane, a uz to se prekomerno koristi računar, gleda televizija, koriste fluorescentne lampe, ali i usled starosnih promena, potreba za ovim pigmentima povećava se nekoliko puta. Tada dolazi do makulodistrofije, koja je najznačajniji razlog koji ljude starije od 55 godina dovodi do slepila.

Pogledajte kratak video o ulozi luteina i zeaksantina.

Znači, ako se organizmu neobezbedi dovoljno ovih pigmenata iz hrane, što nije lako, jer bi za to bilo potrebno konzumirati velike količine hrane, isti se mogu nadomestiti potpuno prirodnim proizvodima u obliku koncentrovanih bioaktivnih dodataka ishrani.

To je potreban preduslov, ali ne i dovoljan. Još uvek preostaje da iskoristimo prethodno pomenute mere zaštite, kao i duže šetnje u prirodi, na čistom vazduhu!

Proizvodi kompanije Siberian Wellness koji sadrže koncentrovane prirodne supstance neophodne u sistemskoj podršci vidu su: