• Tiroidni hormoni su ključni regulatori metabolizma, utičući na skoro svaki fiziološki proces. Neravnoteža može dovesti do različitih zdravstvenih problema, uključujući hipotireozu, hipertireozu, strumu i rak štitne žlezde
• Ključni hranljivi sastojci za zdravlje štitne žlezde uključuju vitamin D, cink, selen, jod, vitamin B12 i visokokvalitetne proteine. Uravnotežena ishrana bogata ovim hranljivim materijama podržava optimalnu funkciju štitne žlezde
• Zdrave zasićene masti iz putera hranjenih travom, gheeja, loja, kokosovog ulja i punomasnih mlečnih proizvoda takođe pomažu u održavanju zdravlja štitne žlezde. Izbegavajte polinezasićene masne kiseline (PUFA) i ograničite mononezasićene masti (MUFA), od kojih obe mogu da ometaju funkciju štitne žlezde kada se konzumiraju u prekomernoj količini
• Namirnice koje treba izbegavati da biste održali optimalno zdravlje štitne žlezde uključuju goitrogene, gluten i prerađenu hranu. Oni mogu ometati funkciju štitne žlezde i proizvodnju hormona
• Dodatne strategije za zdravlje štitne žlezde uključuju izbegavanje noćnog izlaganja svetlu, optimizaciju sinteze žučne kiseline, minimiziranje izloženosti određenim hemikalijama i normalizaciju nivoa kortizola i estrogena

Vaš endokrini sistem je složena mreža žlezda i organa koji proizvode hormone, hemijske glasnike koji su vitalni za regulisanje brojnih telesnih funkcija. Među mnogim hormonima koje ovaj sistem proizvodi, tiroidni hormoni su možda najvažniji, jer su ključni regulatori vašeg metabolizma i igraju nezamenljivu ulogu u skoro svakom fiziološkom procesu u vašem telu.

Neravnoteža u vašim hormonima štitaste žlezde može imati dalekosežne posledice po vaše zdravlje. Poremećaji štitne žlezde pogađaju oko 200 miliona ljudi širom sveta[1], sa uobičajenim stanjima uključujući hipotireozu (nedovoljno aktivna štitna žlezda), hipertireozu (preterano aktivnu štitnu žlezdu), struma (uvećana štitna žlezda) i rak štitne žlezde[2].

S obzirom na uticaj štitne žlezde na brojne telesne funkcije, neravnoteža takođe može izazvati ili pogoršati širok spektar problema u drugim delovima vašeg tela. To može uključivati fi bromijalgiju, sindrom iritabilnog creva, ekcem, bolesti desni i razne autoimune poremećaje, da spomenemo samo neke.

Na sreću, disbalans tiroidnih hormona se može lečiti i sprečiti. Vaša ishrana je ključna za održavanje zdrave funkcije ove žlezde. Razumevanje koja je hrana korisna za vašu štitnu žlezdu, a koja može da poremeti njenu ravnotežu je od suštinskog značaja za podršku ne samo vašeg hormonskog zdravlja već i opšteg blagostanja.

Osnove funkcije štitne žlezde

Štitna žlezda, organ u obliku leptira koji se nalazi na vašem vratu odmah ispod govorne kutije, proizvodi hormone trijodtironin (T3) i tiroksin (T4). Oni stupaju u interakciju sa drugim hormonima, kao što su insulin, kortizol i polni hormoni, kao i sa različitim organima, uključujući kardiovaskularni, nervni, digestivni i reproduktivni sistem, doprinoseći njihovoj pravilnoj funkciji[3].

Proces lučenja hormona počinje hipotalamusom, koji oslobađa hormon koji oslobađa tirotropin (TRH). TRH stimuliše hipofizu da luči hormon koji stimuliše štitastu žlezdu (TSH), što onda podstiče štitnu žlezdu da otpusti T4. Otprilike 90% otpuštenog tiroidnog hormona je u neaktivnom obliku T4.

Vaša jetra igra ključnu ulogu u pretvaranju T4 u T3, aktivni oblik, uz pomoć specifičnih enzima. T3 je neophodan za regulisanje metabolizma svake ćelije u vašem telu, direktno utičući na procese kao što su sagorevanje masti i proizvodnja energije.

Kada sve funkcioniše kako treba, vaše telo proizvodi dovoljno T4 da bi se efikasno pretvorilo u T3. Međutim, postoji mnogo faktora koji mogu inhibirati ovaj proces, uključujući oštećenu funkciju jetre, stres i prekomerne nivoe kortizola, estrogena, polinezasićenih masnih kiselina (PUFA) i endotoksina.

Neefikasna konverzija T4 u T3 može dovesti do hipotireoze, koja pogađa više ljudi u SAD nego hipertireozu[4]. Hipotireozu karakteriše usporeni metabolizam, što doprinosi simptomima kao što su povećanje telesne težine, umor, osetljivost na hladnoću, suva koža, gubitak kose, problemi sa crevima, edem, magla u mozgu, anksioznost i depresija.

Kako proceniti zdravlje vaše štitne žlezde

Jednostavan metod za procenu funkcije štitne žlezde je merenje telesne temperature nakon buđenja ujutru. Ovaj pristup funkcioniše jer viši nivoi T3 u tkivu koreliraju sa bržom brzinom metabolizma, što dovodi do povišene telesne temperature i pulsiranja.

Ako je vaša jutarnja telesna temperatura oko 98 stepeni Farenhajta, to znači da imate zdravu štitnu žlezdu. Do podneva, ciljajte na temperaturu od približno 98,6 stepeni Farenhajta, praćenu brzinom pulsa između 60 i 100 otkucaja u minuti, što pokazuje zdrav metabolički odgovor.

Konzistentno niska telesna temperatura i puls može značiti da imate spor metabolizam. Ako vam temperatura padne nakon doručka, to je još jedan loš znak koji ukazuje na oslanjanje na hormone stresa, koji mogu biti štetni po vaše zdravlje.

Ako vam lekar procenjuje funkciju štitne žlezde, uobičajeni test koji mogu da naruče je TSH test, koji meri nivo TSH u krvi[5]. Važno je napomenuti da iako je nizak nivo TSH generalno poželjan, ponekad se može potisnuti kortizolom i adrenalinom. Provera vaše temperature i pulsa posle obroka pruža dodatni uvid u funkciju vaše štitne žlezde.

Čak i sa normalnim laboratorijskim rezultatima, abnormalna telesna temperatura i očitavanje pulsa mogu ukazivati na subklinički hipotireoidizam. Pored toga, test holesterola može ponuditi vredne naznake. Povišeni nivoi holesterola (od sredine do visokog 200s) mogu ukazivati na lošu konverziju holesterola u štitnoj žlezdi u steroidne hormone. Nizak nivo holesterola, s druge strane, može signalizirati osnovnu infekciju.

Važni hranljivi sastojci za zdravlje štitne žlezde

Sređivanje zdravlja štitne žlezde može izgledati izazovno sa svim faktorima koji potencijalno mogu uticati na to. Fokusiranje na prilagođavanje ishrane je dobra polazna tačka, jer je to neinvazivan i temeljni pristup koji može doneti značajne koristi bez potrebe za lekovima ili intenzivnijim intervencijama. Preporučujem da optimizujete unos ovih hranljivih materija kako biste podržali zdravu funkciju štitne žlezde:

Vitamin D – ima pomoćnu ulogu u funkciji štitne žlezde, iako se njegov tačan uticaj još uvek istražuje. Prema sveobuhvatnom pregledu[6] objavljenom u časopisu Cureus, optimalni nivoi vitamina D pomažu u smanjenju antitela protiv štitne žlezde kod autoimunih stanja i smanjenju nivoa TSH kod hipotiroidnih pacijenata, što ukazuje na poboljšanje proizvodnje hormona štitne žlezde.

Vitamin D takođe može imati zaštitne efekte protiv progresije raka štitne žlezde. Istraživači su zaključili[7]:

„Ogromna količina dokaza je ukazivala na korelaciju između nedostatka vitamina D i povećanog rizika od hipotireoze ili razvoja hipotireoze, povišenog titra antitela na štitastu žlezdu i raka štitaste žlezde… Čini se da su normalne fiziološke koncentracije vitamina D potrebne za optimalnu funkciju štitne žlezde.“

Najefikasniji način da povećate nivo vitamina D je razumno izlaganje suncu. Preporučujem da što više kože izlažete suncu najmanje sat vremena dnevno, idealno oko solarnog podneva, što je od 12:30 do 13:30 za one koji su na letnjem računanju vremena zbog perverzije vremenskog sistema. Određivanje vremena vaše šetnje tokom ovog vremena vam omogućava da dobijete dodatne prednosti UVB i skoro infracrvenog sunčevog zračenja.

Cink — je esencijalni mineral koji igra ulogu u sintezi, metabolizmu i funkciji tiroidnih hormona. Nedostatak ove hranljive materije je povezan sa hipotireozom. Istraživači su takođe otkrili pozitivnu korelaciju između koncentracije cinka i zapremine štitne žlezde, kao i antitela na štitastu žlezdu kod pacijenata sa autoimunim stanjima vezanim za štitnu žlezdu[8].

Pored toga, otkriveno je da pacijenti sa dijagnozom malignih tumora, uključujući rak štitne žlezde, pokazuju značajno smanjenu koncentraciju cinka u serumu, što ukazuje na zaštitno dejstvo ovog minerala na štitnu žlezdu. Utvrđeno je da povećani unos cinka pomaže u poboljšanju funkcije štitne žlezde smanjenjem nivoa TSH i promocijom proizvodnje T3 i T4 hormona[9].

Neki dobri izvori cinka u ishrani uključuju meso i mlečne proizvode od mleka stoke hranjene travom, organska jaja od pilića hranjenih ishranom sa malo PUFA, brokoli i borovnice[10]. Iako se orašasti plodovi i semenke često preporučuju zbog njihovog sadržaja cinka, savetujem da se ne oslanjate na njih, jer sadrže velike količine PUFA, koje mogu da se suprotstave svim prednostima koje mogu da ponude.

Selen — Štitna žlezda ima najveću koncentraciju selena u vašem organizmu. Ona igra ulogu u biosintezi i metabolizmu tiroidnih hormona, a nedostatak je povezan sa povećanim volumenom štitaste žlezde (naročito kod žena), smanjenom konverzijom T4 u T3, kao i povećan rizik od autoimunog hipotireoze i Gravesove bolesti[11].

Istraživači su takođe implicirali nizak nivo selena u povećan rizik od raka štitne žlezde. Prema članku objavljenom u Frontiers in Endocrinology[12]:

„Mnogi podaci podržavaju hipotezu da su niski nivoi Se [selena] područja povezani sa povećanom incidencom raka štitaste žlezde, posebno PTC [papilarnog karcinoma štitne žlezde]…

Antikancerogeno dejstvo selena može selektivno indukovati apoptozu ćelija raka bez izazivanja značajnog oštećenja normalnih ćelija. Stoga, fluktuacija nivoa selena može uticati na normalan fiziološki proces štitaste žlezde i podstaći razvoj patoloških procesa, uključujući rak.“

Selen možete dobiti iz mesa organa, posebno goveđe jetre, organskih jaja, mesa i mlečnih proizvoda od mleka stoke hranjene travom i banana. Brazilski orasi se često preporučuju kao bogat izvor selena, ali kao i druge semenke i orašasti plodovi, oni su bogati PUFA, zbog čega vam savetujem da ih ne koristite kao primarni izvor.

Jod – i selen igraju sinergijsku ulogu u vašem organizmu. Prekomerni nivoi joda mogu smanjiti koncentraciju selena i proizvodnju selenoproteina u štitnoj žlezdi, što može uticati na funkciju štitne žlezde, pošto su selenoproteini važni u konverziji tiroidnih hormona i u zaštiti štitne žlezde od oksidativnog stresa. Takođe pomaže u ublažavanju efekata viška joda, jer štiti vašu štitnu žlezdu od upale, ožiljaka i oštećenja[13].

Suprotno tome, nizak unos joda je povezan sa previsokim nivoima selena u štitnoj žlezdi, većom ekspresijom selenoproteina i povišenim markerima selena u krvi. Prekomerni nivoi selena zatim pogoršavaju efekte nedostatka joda, koji uključuju smanjenu proizvodnju tiroidnih hormona i disfunkciju štitne žlezde. Pomenuta studija Frontiers in Endocrinology istakla je da „treba uspostaviti adekvatan nivo joda pre povećanja unosa selena“[14].

Namirnice koje sadrže veće količine joda uključuju morsko povrće, kao što su alge, kombu i vakame[15]. Organski puter od mleka stoke hranjene travom je još jedan dobar izvor joda. Jodirana so takođe može pomoći u povećanju nivoa ako ne izbegavate da je jedete u pogrešnom uverenju da je loša za vaše srce.

Vitamin B12 – Nizak nivo vitamina B12 je povezan sa većim rizikom od autoimunih bolesti štitne žlezde (AITD) i visokim nivoima TPOAb[16]. Studija u časopisu Endocrine, Metabolic & Immune Disorders je primetila: „Nivo vitamina B12 u značajnoj je korelaciji sa AITD. Zbog toga treba odrediti koncentraciju vitamina B12 kod pacijenata sa autoimunim tiroiditisom…”

Vitamin B12 se nalazi skoro isključivo u hrani životinjskog porekla, kao što su govedina hranjena travom i goveđa jetra, jagnjetina, organska jaja i mlečni proizvodi od mleka stoke hranjene travom. Nekoliko biljnih namirnica koje su izvori B12 su zapravo analozi B12 koji blokiraju unos pravog B12, tako da nemojte pogrešiti misleći da se možete osloniti na veganske izvore za sve svoje potrebe za B12.

Ako retko jedete navedenu hranu, razmislite o upotrebi nutritivnog kvasca. Ima visok sadržaj B12 i ima sirasti ukus koji može dobro da funkcioniše na bilo kom broju jela. Jedna porcija od 16 grama (nešto više od 2 supene kašike) obezbeđuje 24 mikrograma prirodnog vitamina B12[17]. Napredak može umanjiti sposobnost vašeg organizma da apsorbuje B12 iz hrane, tako da biste možda želeli da razmislite o suplementaciji kako starite[18].

Visokokvalitetni proteini – Protein pomaže u održavanju aktivnosti ose hipotalamus-hipofiza-štitna žlezda (HPT), koja zauzvrat igra ulogu u funkciji štitne žlezde.

Studija na životinjama[19] objavljena u časopisu Turkish Journal of Medical Sciences pokazala je da smanjeni unos proteina u ishrani remeti HPT osu smanjenjem proizvodnje TRH i TSH, što zatim dovodi do nižih nivoa T3 i T4, narušavajući funkciju štitne žlezde. Nasuprot tome, pokazalo se da dijeta sa visokim sadržajem proteina povećava nivoe T3.

Takođe se pokazalo da nedostatak proteina tokom trudnoće negativno utiče na razvoj štitne žlezde fetusa, što dovodi do manjih štitnih žlezda i potencijalnih problema sa štitnom žlezdom kod novorođenčadi. Štaviše, određene aminokiseline koje se nalaze u hrani sa visokim sadržajem proteina, kao što je tirozin, direktno su uključene u sintezu tiroidnih hormona, naglašavajući važnost adekvatnog unosa proteina za optimalnu funkciju štitne žlezde[20].

Neki od izvora proteina koje preporučujem uključuju govedinu hranjenu travom, bilo da se radi o mlevenim ili u komadima bogatim kolagenom kao što su goveđa koljenica, goveđi obraz i volovski rep. Svinjski bizon sa malo PUFA i mljeveni bizon su takođe dobar izbor mesa. Uključivanje koštanog bujona, kolagena u prahu ili želatinskog praha u vašu ishranu takođe može obezbediti esencijalne aminokiseline i visokokvalitetne proteine za dodatnu podršku vašoj štitnoj žlezdi i opštem blagostanju.

Zdrave zasićene masti — U studiji iz 2021.[21] objavljenoj u časopisu Nutrition, istraživači su procenili uticaj različitih grupa hrane i hranljivih materija na nivoe tiroidnih hormona, primetivši „pozitivan efekat“ česte konzumacije hrane sa visokim sadržajem zasićenih masti na funkciju štitne žlezde. Dobri izvori uključuju puter od mleka stoke hranjene travom, ghee, loj i kokosovo ulje.

Punomasno mleko, idealno sirovo, i mlečni proizvodi napravljeni od njega, kao što je jogurt i sir, takođe su dobri izvori zasićenih masti. Međutim, uverite se da je sir koji kupujete napravljen korišćenjem životinjskog sirila, pošto se većina sireva koji se prodaju u SAD sada proizvodi pomoću genetski modifikovanog sirila pod nazivom fermentaciono proizveden himozin (FPC).

Da biste saznali više o GMO siru i kako ga uočiti, pogledajte „Genetski modifikovani sastojci u većini američkih sireva“.

Polifenoli — Antioksidativna dejstva polifenola koji se nalaze u voću i povrću mogu pomoći u zaštiti štitne žlezde od oksidativnog oštećenja[22]. Sezonsko, zrelo voće je odličan izbor, sokovi od svežeg voća kao što su organski sok od pomorandže (koji je sladak, a ne gorak), domaća ili visokokvalitetna limunada i sok od grožđa.

Takođe je idealno uključiti povrće u svoju ishranu, ali se pobrinite da ga temeljno kuvate kako biste povećali apsorpciju hranljivih materija i sveli na minimum njihova potencijalna goitrogena jedinjenja.

Imajte na umu da je voće i povrće bogato vlaknima i složenim ugljenim hidratima. Iako su složeni ugljeni hidrati korisni za mikrobiom creva, ne preporučujem da odmah ispunite svoju ishranu njima. Ako imate oštećen mikrobiom, složeni ugljeni hidrati mogu pogoršati vaše zdravlje hranjenjem patogenih bakterija u vašem crevu.

Ove patogene bakterije proizvode endotoksin koji se zove lipopolisaharid, koji može poremetiti proizvodnju ćelijske energije. Ako imate problema sa crevima nakon konzumiranja složenih ugljenih hidrata, to znači da vaša creva nisu dobro opremljena da ih svare.

Da biste rešili ovaj problem, morate poboljšati svoju mitohondrijalnu funkciju i njihovu sposobnost da proizvode dovoljno ćelijske energije. Kada to postignete, ponovo možete imati koristi od složenih ugljenih hidrata.

Do tada, polako unosite složene ugljene hidrate u svoju ishranu. Počnite sa svežim voćnim sokovima, a kada vaš organizam to bude mogao da toleriše, pređite na zdravo, celo zrelo voće, a zatim na druge složenije ugljene hidrate.

Izbegavajte ove supstance da biste zaštitili zdravlje štitne žlezde

Optimizacija zdravlja štitne žlezde nije samo uključivanje korisne hrane u vašu ishranu – podjednako je važno biti svestan potencijalnih zamki u ishrani, jer određena hrana i jedinjenja mogu da ometaju funkciju štitne žlezde i proizvodnju hormona. Da biste rešili probleme sa štitnom žlezdom, razmislite o ograničavanju ili eliminisanju sledeće hrane iz vaše ishrane:

Goitrogeni — su supstance koje mogu da ometaju funkciju štitne žlezde tako što inhibiraju unos joda ili ometaju proizvodnju tiroidnih hormona. Nalaze se u mnogim namirnicama biljnog porekla i mogu doprineti većem riziku od strume ili pogoršanja stanja štitaste žlezde, posebno kada se konzumiraju u velikim količinama ili ako je unos joda nedovoljan[23].

Neke uobičajene goitrogene namirnice uključuju sirovo povrće krstašica (kao što su brokoli, karfiol i kupus), proizvode na bazi soje (kao što su sojino mleko, tofu, tempeh, miso i soja sos) i proso[24]. Zbog toga toplo preporučujem da svoje povrće temeljno kuvate.

Gluten — je poznat po svojim inflamatornim svojstvima, nalazi se u žitaricama poput pšenice, raži, ječma i tritikalea, kao i u bilo kojoj hrani koja ih sadrži kao sastojke[25].

Istraživanja[26] pokazuju da usvajanje dijete bez glutena pomaže u smanjenju upale štitaste žlezde i poboljšanju njene funkcije, posebno kod osoba sa Hašimotovim tiroiditisom, autoimunim stanjem koje uzrokuje strumu i hipotireozu[27].

Prerađena hrana — puna je sastojaka koji degradiraju zdravlje, kao što su dodati šećer (posebno fruktoza), sastojci genetski modifikovani, nezdrava biljna ulja, prerađena so, brom i drugi hemijski aditivi. Takođe su glavni izvor PUFA, uključujući linolnu kiselinu , što može da ometa sposobnost vaše ćelije da koristi aktivni tiroidni hormon.

Oštećene masti u ultra obrađenoj hrani mogu podići nivoe estrogena, što može ometati normalnu funkciju štitne žlezde. Stoga je izbegavanje prerađene hrane osnovna strategija za očuvanje zdravlja štitne žlezde. Da biste podstakli konverziju T4 u T3, jedite hranu koja sadrži cele, neprerađene ili minimalno prerađene namirnice.

Alkohol — može inhibirati oslobađanje TRH i TSH, što dovodi do smanjenja nivoa tiroidnih hormona. Takođe može povećati upalu i oksidativni stres[28], što može dodatno narušiti funkciju štitne žlezde i pogoršati simptome poremećaja štitaste žlezde.

Previše vlakana — Ako imate stanje štitne žlezde koje zahteva lekove, važno je da pratite unos vlakana, jer konzumiranje previše vlakana može ometati apsorpciju lekova za štitnu žlezdu[29]. Takođe imajte na umu da uzimate kafu i zeleni čaj, jer je utvrđeno da ovi napitci takođe utiču na apsorpciju lekova za štitnu žlezdu[30].

Lektini — mogu povećati propustljivost creva i poremetiti crevni mikrobiom, što može izazvati ili pogoršati autoimune odgovore u uslovima kao što su Hašimotov tiroiditis[31] i Grejvsova bolest[32]. Neki od najvećih izvora lektina su nekuvani pasulj, kikiriki, indijski oraščići, integralne žitarice i sirovo povrće velebilje[33].

Više načina da zaštitite zdravlje štitne žlezde

Pored saveta o ishrani, evo dodatnih strategija koje možete primeniti da biste podržali optimalnu proizvodnju hormona štitne žlezde u svom organizmu:

1. Izbegavajte izlaganje svetlosti noću — Noćno izlaganje svetlosti, kao što je rad u smeni ometa cirkadijalne ritmove, potencijalno povećavajući rizik od raka štitaste žlezde utičući na nivoe hormona i metaboličke procese[34].
2. Optimizujte sintezu žučne kiseline — Žučne kiseline regulišu konverziju T4 u T3. Poznato je da taurin, pregnenolon i progesteron olakšavaju sintezu žučnih kiselina.
3. Izbegavajte hemikalije sa fluorom, perhloratom i zapaljivošću — Ove hemikalije imaju veoma štetan efekat na hormon štitne žlezde. Polibromovani difenil etri (PBDE) se obično nalaze u kućnoj prašini, pa su često čisti da bi prašina bila minimalna.

U međuvremenu, perhlorat je hemikalija koja se često nalazi u vodi iz slavine (zajedno sa fluoridom), tako da je sistem za prečišćavanje vode dobra zdravstvena investicija. Perhlorat sprečava unos jodida u štitnu žlezdu, a vašoj štitnoj žlezdi je potreban jodid da bi proizvodila tiroidni hormon[35]. Dakle, ako perhlorat sprečava unos jodida, on smanjuje količinu tiroidnih hormona u vašem organizmu.

4. Niži prekomerni nivoi estrogena — U mom prethodnom intervjuu sa Keithom Littlevoodom, kliničarom iz UK specijalizovanim za endokrino zdravlje, on je primetio da dominacija estrogena i višak estrogena mogu biti među primarnim uzrocima disfunkcije štitne žlezde. Pozivamo vas da proverite našu diskusiju kako biste saznali više o povezanosti estrogena sa zdravljem štitne žlezde i kako možete da se suprotstavite njegovim efektima korišćenjem progesterona.
5. Održavajte normalne nivoe kortizola — Višak kortizola, slično kao i estrogen, može poremetiti optimalnu funkciju štitne žlezde. Studija[36] u Cureusu je otkrila da povišeni nivoi kortizola koreliraju sa smanjenim nivoima hormona T4 i T3 tiroidne žlezde, zajedno sa povećanim nivoima TSH. Ovi nalazi naglašavaju važnost upravljanja nivoima kortizola, što je tema u koju se dalje bavim u svom članku „Ključne strategije za smanjenje nivoa kortizola“.

Izvori i reference

Autor Dr. Joseph Mercola

Preuzeto i prevedeno sa: https://articles.mercola.com/sites/articles/archive/2024/08/12/nutrients-for-thyroid-health.aspx?ui=dc0d65e94d1d0b8a29a4077dd4c04b19171869646e29b444fae0296a7768aad6&sd=20221121&cid_source=dnl&cid_medium=email&cid_content=art1ReadMore&cid=20240812Z2_NB&foDate=false&mid=DM1613614&rid=95106582

Za podršku organizmu ako je u deficitu sa prethodno pomenutim supstancama možete pogledati sledeće sasvim prirodne prozvode visoke bioraspoloživosti:

• Essential Vitamins. Vitamin D3
• Elemvital s organskim cinkom
• Elemvital s organskim selenom
• Elemvital s organskim jodom
• za vitamin B12 – pozovite!
• za druge suplemente možete dobiti informacije ako pozovete ili popunite formu Slobodno pitajte!

Za dodatne informacije o ovim i drugim proizvodima kontaktirajte nas na:

 +381 60 453 0 454

✉ sasvimprirodno.net@gmail.com