Šta znači „jesti za dvoje“? Ispostavilo se da dodatne kalorije možemo dobiti ne samo ako ne prekinemo ishranu i jedemo previše, već dobijamo značajan dodatak od cimera u crevima.

Tabele kalorija na etiketama hrane uzimaju u obzir samo ono što sami možemo probaviti i asimilirati. Ali u našim crevima postoje mrak bakterije koje mogu izvući kalorije iz onoga što, teoretski, ne bi trebalo da se desi.

Casus gnotobionts

Uloga crevne mikroflore u energetskom metabolizmu odavno je otkrivena. Eksperimenti na gnotobiontima (životinjama uzgojenim u sterilnim uslovima i potpuno bez crevne mikroflore) pokazale su da značajno zaostaju u težini od normalnih životinja, čak i ako dobiju 2-3 puta više hrane.

Jedan od glavnih razloga ove mršavosti je to što mnoge crevne bakterije mogu izvući energiju iz nesvarljivih sastojaka hrane. Reč je prvenstveno o grubim vlaknima, iz kojih bakterije sintetišu isparljive masne kiseline i dele ih sa ljudima.

Darvinovi mali pomagači

U stvari, da nije bilo ovih bakterija kod životinja i ljudi, ne bismo dogurali do svoje bogate starosti. Struktura tela nije dozvoljavala našim precima da postanu 100% predatori, a u drevnoj biljnoj hrani bilo je premalo dostupnih kalorija.

Koji su to pomagači koji naseljavaju naša creva? To su tri glavne vrste bakterija: bakteroidi, aktinobakterije (uključujući dobro poznate bifidobakterije) i firmikuti (uključujući laktobacile, termofilne streptokoke, enterokoke).

Svi oni, u različitom stepenu, koriste ugljene hidrate za svoju vitalnu aktivnost u sastavu hrane koju jedemo. Različiti stepeni – ovo je ključna fraza ovde.

Burkina Faso vs Toskana

Ugljeni hidrati u našoj hrani mogu biti veoma različiti. To može biti apsolutno nesvarljiva celuloza ili slabo svarljiv pektin, visoko svarljiv skrob ili generalno čisti ugljeni hidrati – saharoza ili fruktoza.

Potonji se apsorbuju tako brzo da ne dopiru do crevnih bakterija, ali sa njima u određenom ili drugom stepenu delimo skrob i posebno dijetalna vlakna.

Osim toga, naše crevne bakterije imaju različite zavisnosti: bakteroidi i aktinobakterije se uglavnom hrane složenim dijetetskim vlaknima, ali su se proizvodi prilagodili ukusnijoj hrani – skrobu.

Vrlo indikativna u ovom smislu je studija C. De Filippo i kolega (Proc Natl Acad Sci USA 2010; 107 (33): 14691-14696), koja upoređuje odnos ova tri roda crevnih bakterija kod dece iz ruralnih područja afričke zemlje Burkina Faso i iz Firence.

Kod afričke dece, zbir bakteroida i aktinobakterija iznosio je 67,8%, dok je udeo firmikuta bio 27,3%. Za italijansko potomstvo, ove brojke su bile upravo suprotne – 29,1% i 63,7%.

S velikim stepenom vjerovatnoće može se pretpostaviti da je ovakvo stanje stvari direktna posledica činjenice da Afrikanci i dalje jedu uglavnom grubu biljnu hranu, dok Evropljani redovno konzumiraju brzu hranu, sa rafinisanim vlaknima, ali vrlo bogatu skrobom.

Firmikuti i gojaznost

Rezultati ove studije, koja većinu malo zanima, možda nije spomenuto, ali evo što je vredno pažnje: oštra prevalencija udela firmutika u pozadini smanjenja udela bakteroida i aktinobakterija je osobita karakteristika crevne mikroflore kod ljudi sa prekomernom težinom.

Malo je verovatno da će to biti uzrok gojaznosti, što se može pročitati u nekim člancima. Ovo je najverovatnije posledica daljeg poticanja povećanja telesne težine. A redosled razvoja događaja ovde može biti sledeći.

Danas jedemo previše skroba, koji nemamo vremena ni da svarimo, pogotovo jer imamo neku vrstu praga za asimilaciju ugljenih hidrata. Ovaj dodatni skrob izaziva selektivan rast kompanija koje rado koriste ove mrvice sa majstorskog stola, pa nam čak plaćaju i dodatne kalorije za to.

Probijte se kroz plafon

Generalno, danas činimo sve da iz hrane izvučemo skoro 100% kalorija. Prvo, uklanjamo prvi prirodni prag rafiniranjem hrane i oslobađanjem od vlakana, što otežava asimilaciju skroba i neto ugljenih hidrata.

Tada su firme brze hrane na kojoj smo odrasli uklonile drugi prirodni prag. Višak skroba koji, zbog prirodnih probavnih ograničenja, ne možemo asimilirati u obliku glukoze, brzo nam se vraća u obliku isparljivih masnih kiselina koje sintetišu upravo ti proizvodi.

Ove masne kiseline se trenutno apsorbuju u crevima, a zatim služe kao odličan izvor i glukoze i masti. I to uprkos činjenici da već imamo višak oba.

Autor: Jurij Jurjevič Gičev (Юрий Гичев)

Preuzeto i prevedeno sa: https://dzen.ru/a/YIvXqoktPACaz3cN

Ako želite da u svom organiznu popravite odnos bakteroida i firmikuta, pogledajte sledeći link:

• Relive Greens
• Probiotik BAD Elbifid