Nekada se palmino ulje smatralo zdravim, a sada je gotovo ubica čovečanstva. Sa marihuanom je obrnuto – nekada je bila kriminalna droga, a sada je svuda legalizovana kao prirodni analgetik i antidepresiv. U međuvremenu, palmino ulje i marihuana su, u izvesnom smislu, braća blizanci.

Endokanabinoidni sistem

Činjenica je da, iako u različitom stepenu, i marihuana i palmitat (glavna masna kiselina palminog ulja) utiču na isti veoma drevni sistem ćelijske samoregulacije.

Nazvan je endokanabinoidnim sistemom (EKS) upravo zbog marihuane (kanabisa), čije aktivne supstance – kanabinoidi – aktiviraju rad posebnih ćelijskih receptora koji pokreću čitav niz zaštitnih i adaptivnih reakcija.

Takve reakcije uključuju, posebno, antiinflamatorne, imunomodulatorne i analgetičke efekte. Pored toga, EKS kontroliše apetit, energetski metabolizam i jedan je od najvažnijih regulatora raspoloženja. Konačno, EKS je taj koji reguliše razvoj, regeneraciju i efikasan rad centralnog nervnog sistema. A ovo je samo vrh ledenog brega ovog drevnog sistema samoregulacije.

Kako su drevna evolucija i marihuana povezani?

Pa, nikako. Marihuana je samo mali artefakt koji je čovek zbog svoje izuzetne radoznalosti pronašao negde u dubinama prirode radi sopstvene zabave. Sam EKS je nastao stotinama miliona godina pre pojave ne samo ove narkotičke biljke, već i biljaka uopšte.

I, kao što je bio slučaj sa svim drevnim sistemima samoregulacije, potpuno banalne supstance koje su bile na raspolaganju najstarijim i najprimitivnijim ćelijama postale su izvor za sintezu kanabinoida (regulatorne supstance koje čine osnovu EKS).

I to su bile … obične masti, ili, tačnije, masne kiseline u sastavu fosfolipida, od kojih se uglavnom sastoje zidovi bilo koje ćelije. Ali, ipak, iz tako banalnog građevinskog materijala ćelije su naučile da izvlače prave supstance slične hormonima, koje uključuju kanabinoide.

Aspirin i marihuana

Međutim, tu nema čemu da se čudite. Od istih masnih kiselina, ćelije sintetišu i takve univerzalne intracelularne hormone kao što su prostaglandini, koji regulišu kapilarni tonus, funkciju srca, koagulaciju krvi, imunitet i zapaljenske procese. Inače, poznati lek „za sve“ – aspirin – deluje upravo preko prostaglandinskog sistema.

A kako je razmena prostaglandina u poslednjih 50 godina detaljno proučavana, dobro znamo da ona funkcioniše po principu jin i jang, naime: prostaglandini sintetisani iz omega-6 masnih kiselina deluju suprotno od onih sintetizovanih iz omega-3 masti. Kao rezultat, zahvaljujući ovoj ravnoteži, vrši se fino podešavanje gore navedenih funkcija.

A pošto ravnoteža omega-3 i omega-6 masti u našim ćelijama zavisi isključivo od naše ishrane, narušavanje ove ravnoteže usled jednostrane ishrane sa pretežnom upotrebom omega-6 masti neminovno dovodi do poremećaja u regulaciji prostaglandina. I mnogo sam o tome pisao na svom blogu.

Marihuana i gojaznost

Dakle, ispostavilo se da je EKS uređen na isti način kao i sistem prostaglandina. Omega-6 masne kiseline, kao što su linolenska i arahidonska kiselina, proizvode neke kanabinoide, dok omega-3 masti proizvode potpuno drugačije. I vrlo često, kao u slučaju prostaglandina, ove vrste kanabinoida međusobno balansiraju.

Uzmimo, na primer, razmenu energije, u kojoj je EKS jedna od glavnih violina. Konkretno, kanabinoidi su jedan od glavnih stimulansa apetita, a takođe aktiviraju sintezu i skladištenje masti.

Upravo iz tog razloga marihuana izaziva debljanje. I zato su farmaceutske kompanije dugo pokušavale da stvore lekove za lečenje gojaznosti koji bi delovali kroz blokadu kanabinoidnih receptora.

I iako su svi bili veoma efikasni u fazi testiranja, teške psihoze koje su ih pratile ugasile su sve nade. I to je razumljivo ako se setimo da kanabinoidi, između ostalog, kontrolišu raspoloženje i neuro-emocionalne reakcije.

Omega-3 kanabinoidi

Kanabinoidi se takođe sintetišu iz omega-3 masti, ali oni uopšte ne stimulišu one receptore koji su odgovorni za apetit i metabolizam masti. Shodno tome, što je više omega-6 masti u našoj ishrani zamenjeno omega-3 mastima, to će se manje „apetizirani“ kanabinoidi sintetizovati u našim ćelijama.

Štaviše, omega-3 kanabinoidi, koji se povećavaju konzumiranjem hrane bogate omega-3 mastima, mogu čak da blokiraju one kanabinoidne receptore preko kojih omega-6 kanabinoidi ometaju metabolizam glukoze, ometajući njeno uzimanje u ćelijama.

Inače, ovaj efekat omega-6 kanabinoida je sasvim logičan, jer je njihov glavni zadatak u smislu energetskog metabolizma (vidi gore) skladištenje masti, uključujući i na račun glukoze. Problem je u tome što je oštećeno uzimanje glukoze u ćelijama i naknadna insulinska rezistencija jedan od glavnih pokretača gojaznosti i metaboličkog sindroma.

Shodno tome, omega-3 kanabinoidi, blokiranjem ovih kanabinoidnih receptora i obnavljanjem uzimanja glukoze u ćelijama, uklanjaju iz nas čaroliju insulinske rezistencije i sve užitke metaboličkog sindroma koji sledi.

Inače, baš kao i omega-3 kanabinoidi, neki eksperimentalni lekovi deluju u lečenju gojaznosti, dijabetesa i metaboličkog sindroma. Istina, više bih voleo da se ne mešam sa sintetikom u drevni i veo- o-o-ma složen sistem osnovne samoregulacije. Prošli smo kroz ovo mnogo puta ranije…

Bolje je ručati negde u primorskoj tratoriji…

Autor: Jurij Jurjevič Gičev (Юрий Гичев)

Preuzeto i prevedeno sa: https://dzen.ru/a/Y_xhWgIaE2aExSHC

Ako želite da u svom organiznu popravite odnos omega 3 i omega 6 polinezasićenih masnih kiselina, pogledajte sledeći link:

• Omega-3 Ultra Siberian Super Natural Sport