Blog

Prehrambene navike – meso ili fobija nove hrane

Na putovanjima po inostranstvu nam nedostaje domaća hrana, iako za takvu čežnju nema fizičkih i biohemijskih opravdanja.

Morate priznati da nikome ne bi palo na pamet da boršč, pire krompir i kotleti sadrže neke izuzetno korisne i nezamenljive supstance, kojih, recimo, nema u italijanskoj, japanskoj i indijskoj kuhinji. Dakle, sve je stvar navike.

Ali, čini se, da čovek i navike može promeniti. Mnogi ljudi mogu se zauvek odreći čak i pušenja, bezalkoholnih droga i alkohola, mada upravo takve zavisnosti imaju najviše fizioloških (a ne samo psiholoških) razloga. Međutim, prehrambene navike, uz njihovu spoljnu sličnost sa svim ostalim našim slabostima su nešto posebno.

Činjenica je da ih stičemo u apsolutno nesvesnom stanju – još u materici, u prvim mesecima života. Jasno je da su u ovom slučaju sve nutricionističke informacije odmah i „čvrsto“ utisnute u naš potkorteks, a onda ih možete izvući odavde samo uz pomoć Frojda. Međutim, u dobi od 0,5 do 2 godine, takođe se ne možemo pohvaliti zrelim i moćnim moždanim korteksom, pa prema tome, hrana za odrasle koju počinjemo davati detetu posle prestanka dojenja takođe postavlja gotovo nepromenljiv temelj za naše preferencije u ishrani.

Genetika ukusa

Deo prehrambenih sklonosti svojstven je svakome od nas već na genetskom nivou – na primer, bezuslovna sklonost slatkim i slanim ukusima s jedne strane, i urođeno odbacivanje gorkog i kiselog s druge strane. I ovo nije iznenađujuće ako na to gledate sa stanovišta evolucije.

Bezuslovna sklonost slatkišima samo odražava činjenicu da je čovek tokom čitave svoje duge istorije živeo u stanju hroničnog nedostatka hrane i energije, i u tom smislu je energija brzih ugljenih hidrata bila je dar s neba, koji je morao brzo da se prepozna i pojede bez traga. Otprilike ista stvar se može reći o preferiranom izboru masne hrane.

Drugo, naš predak je živeo u ekstremno vrućoj klimi, što ga je nateralo da pije puno vode i kao rezultat toga izgubio je dragoceni natrijum, što je bilo takođe teško nadoknaditi iz hrane – još jedma nepovoljnost. I ako je čudom uspeo da nađe prirodni izvor soli, naravno, dobio je izuzetno zadovoljstvo svojim obrocima, što se vremenom snažno utisnuo u njegovu genetiku. Dakle, žudnja za solju je takođe naša drevna karma.

Iz toga sledi, da lavina raznih slatkiša i slatkih napitaka koja je danas prekrila naše društvo, ne samo kod dece, već i kod odraslih, ima veoma duboku genetsku pozadinu. Kao i onaj okean slanih grickalica, u kojem se svi utapamo u potpunoj nemoći da mu se odupremo.

Fuj, kako je gorko!

Što se tiče kiselog i gorkog, sada takođe sve postaje jasno ako to posmatrate iz evolutivne perspektive. Ti su ukusi bili vrlo često karakteristični za otrovne biljke i zato ih je prirodna selekcija „odbacila“ na genetskom nivou. Zbog toga mala deca očajnički protestuju protiv bilo kojeg zeleniša ili zelenog povrća, pošto gorče ili imaju gorak ukus, a dečiji potkorteks odmah uključuje alarm.

Tako ukusna mama

Međutim, nije samo genetika ta koja ni tako, ni toliko utiče na formiranje prehrambenih navika. I evo, ovde počinje zabava. U prvim mesecima detetovog života ishrana majke ostavlja dubok trag u njegovim budućim prehrambenim preferencijama. A mi govorimo ne samo o dojenju, već i o višemesečnom boravku skoro zrelog organizma u materici!

Dokazano je da sastav amnionske tečnosti u kojoj se nalazi plod može značajno da varira u zavisnosti od sastava hrane buduće majke, a upravo sa tom tečnošću dolazi do prvog kontakta deteta sa ukusnim pupoljcima. Jasno je da amnionska tečnost nije bogata supa, ali je samo nekoliko molekula često dovoljno za stvaranje ukusa i refleksa.

Po rođenju bebe započinje druga faza u formiranju navika ukusa, ali ovde su i mirisi povezani sa ukusnim pupoljcima. I, opet, ključnu ulogu ovde igra majčina ishrana – pre svega, ukusne karakteristike majčinog mleka zavise od njegovog sastava i, drugo, miris majčinog tela, koji za dete znači ne manje od ukusa mesnog odreska za jelo. Što je raznovrsnija prehrana majke, to je veći broj ukusa i aromatičnih iritansa sa kojima se dete neprestano susreće i navikava.

U tom smislu, vrlo je očigledno da su deca koja su dojena od rođenja bila mnogo kapricioznija u odabiru „hrane za odrasle“, a zatim su se tokom života držala mnogo ujednačenije ishrane. A sve zato što veštačke mlečne smeše, za razliku od majčinog mleka, uvek imaju isti sastav i praktično ne izazivaju iritaciju.

Kakva neukusna „hrana za odrasle“

Treća faza u formiranju dečjih prehrambenih navika je možda najvažnija, a ujedno i najteža. Govorimo o uvođenju komplementarne hrane, posle čega sledi potpuni prelazak na hranu za odrasle. Zašto je ovo teško razdoblje? Činjenica je da je, s jedne strane, dete već u potpunosti razvilo određene prehrambene nagone tokom nekoliko meseci života fetusa i šest meseci ili godine dojenja. S druge strane, dete u dobi od 1-5 godina ima najjači strah od nove hrane (prehrambena neofobija).

To je zbog činjenice da je ovaj period od presudnog značaja za opstanak mladunaca, pa su stoga svi zaštitni nagoni i refleksi aktivirani u najvećoj mogućoj meri, uključujući strah i odbacivanje bilo koje nepoznate, a samim tim i potencijalno opasne hrane. Istovremeno, centralni nervni sistem u ovom uzrastu je još uvek izuzetno nezreo da bi se suzbila neprijateljstva, recimo, apsolutno zdravog, ali „opasnog“ povrća u smislu ukusa zbog svesne dominantnosti.

Zbog toga tokom ovog perioda svu odgovornost za formiranje detetovih prehrambenih navika imaju roditelji. Oni bi, razumevajući svu korisnost i potrebu za određenim vrstama hrane bez ukusa (mozak im je već dobro razvijen), trebalo da naviknu dete na njih, uprkos svim njegovim očajničkim otporima iza kojih stoje milioni godina evolucije.

Roditelji nisu uvek bogovi

Da bi više puta prevazišli detetovu averziju prema povrću, bilju, kiselo-mlečnim proizvodima, roditelji moraju pre svega da poštuju te proizvode i da ih redovno konzumiraju. Ako ih smatraju beznačajnim i još uvek ih vode jednostavni signali receptora za slatko, slano i masnoće u njihovoj ishrani, verovatnoća da će dete naviknuti na razne namirnice, kao što znate, izuzetno je mala.

Zašto, na primer, mnogi ljudi imaju trajnu naviku na meso? Samo po sebi kuvano meso ne daje ni neutralne ni prijatne signale sa svojim neutralnim ukusom. (Jasno je da malom detetu niko ne daje sočan prženi odrezak, koji najveći izazov za receptore ukusa i mirisa). Prema tome, dete sigurno neće odgovoriti na meso s neograničenom radošću i, imajući izbor, sigurno će više voleti nešto slatko.

Ako roditelji istovremeno ne jedu meso ili retko jedu mesne proizvode, onda je malo verovatno da će sistematski nadvladati detetov otpor, i najverovatnije, iz njega će porasti osoba koja vrlo umereno jede meso. I obrnuto – ako tata i mama smatraju meso glavnim delom ishrane, tada će, uz najbolje namere, uticati na dete da svakodnevno jede meso.

Meso – druga priroda

Stoga je razlog za stvaranje trajne navike na meso u velikoj meri povezano sa raširenom idejom o njegovoj bezuslovnoj koristi i pogodnosti kao osnovnog prehrambenog proizvoda. U stvari, 500-600 g mesa dnevno će nam pružiti:

  1. više nego dovoljna količina kompletnih proteina;
  2. dovoljno, ali bez dodatnih kalorija;
  3. odmah šest vitamina i sedam minerala. A ako izaberete i nemasno meso, ne morate razmišljati o problemu viška zasićenih masti i holesterola.

Ukupno: imamo lako dostupan, prilično ukusan, veoma dobar i dugotrajno zasićen proizvod, koji istovremeno zadovoljava mnoge naše potrebe za hranjivim materijama i energijom. Naravno, morska riba se u tom smislu gotovo ne razlikuje od mesa i, osim toga, ima značajnu prednost u vidu visokog sadržaja omega-3 masnih kiselina. Ali, ako se setite istorije naroda naše zemlje (misli se na Rusiju, a i u Srbiji je isto – primedba prevodioca), postaće očigledno da je morska riba za nas uvek bila egzotična i da nikada ne može postati osnovni proizvod.

Svemoćna dilema

Dakle, mesna dijeta nas stavlja u vrlo povoljan položaj predatora, koji iz jednog prehrambenog proizvoda dobija sve što nam je potrebno za život. A uzimajući u obzir činjenicu da mi, za razliku od grabljivih životinja, još uvek ne moramo da trošimo bilo kakvu energiju na dobijanje ovog gotovo idealnog proizvoda, slika uopšteno postaje tmurna.

Ali, ako se iz različitih razloga (odbacivanje činjenice konzumiranja mesa, razumevanje potrebe za najrazličitijom ishranom, privremena verska ograničenja itd.) stavimo u položaj svaštojeda, tada smo suočeni sa onim što u popularnoj nauci nazivamo „dilemom svaštojed“. To jest, s jedne strane, razumemo potencijalne prednosti takve ishrane, a sa druge strane primorani smo mnogo da učimo, kako bismo pravilno kombinovali, manje ili više tačno procenili hranjivu vrednost ishrane koja se neprestano menja. Pored toga, dodajte ovde gotovo nehumane muke podučavanja vašeg malog deteta takvoj ishrani.

Tako se ispostavilo da izbor pretežno mesne ishrane nije posledica bilo kakvih fizioloških ili biohemijskih faktora, već je diktirektno srazmeran duboko ukorenjenim idejama u društvu o bezuslovnim koristima i nutritivnim vrednostima mesa. Pored toga, takođe je izuzetno praktičan, jer ne zahteva od osobe da razmišlja o sastavu svoje ishrane. Pomnožite to komparativnom lakoćom podučavanja male dece da jedu meso – i dobićete sveobuhvatno objašnjenje ove navike u ishrani.

Autor: Jurij Jurjevič Gičev (Юрий Гичев)

Preuzeto i prevedeno sa: https://zen.yandex.ru/media/doctor_gichev/piscevye-privychki-miaso-ili-fobiia-novoi-pisci-5ea2b94c924f044a8de507a7

Ali, za sve one koji vode računa o svom zdravlju i načinu ishrane, ne računajući decu do 12 godina, sada postoje kazein, izolati i hidroizolati proteina, aminokiseline, kreatin, organski minerali, prirodni vitamini i drugi sasvim prirodni, bezbedni i sigurni dodaci ishrani. Neophodni su, ne samo sportistima, već svima koji vode aktivan život ili žele kontrolisati sopstvenu telesnu težinu.

Kompanija Siberian Wellness u svom programu ima čitavu lepezu sasvim prirodnih, bezbednih i sigurnih proizvoda, izrađenih po sopstvenim recepturama, od sirovina vrhunskih svetskih proizvođača (Promilik Kappa Optimum, Hydrolysate S25, Glanbia®, Life’s GLA®, Sweta®, SweOat®, MEG-3®, Sigma-D™), bez veštačkih boja, veštačkih ukusa i mirisa, bez masti i sa minimalnim količinama ugljenih hidrata ili bez njih!

Pogledajte neke od proizvoda:

Izbor je širok, može zadovoljiti svačiji ukus, a odluka je na Vama! Proučite svaki od proizvoda i Slobodno pitajte!

 

Kontaktirajte nas za dodatne informacije:

📞 +381 60 453 04 54

✉ sasvimprirodno.net@gmail.com