Ispravna crevna mikroflora vlada našim imunitetom. Svi piju jogurt. Pa zašto je onda imunitet problem ?!

Šta je jogurt? Formalno, ovo je vrsta kiselo-mlečnog proizvoda, u kojem je gomila korisnih laktobakterija (a ponekad i bifidobakterija). Ove bakterije, ulazeći u creva, normalizuju našu crevnu mikrofloru i na taj način jačaju naš imunitet. To nam govori televizija (a činilo mi se da u istoj stvari govorim i ja govorim kada govorim o ishrani i imunitetu). Ali iz nekog razloga, isti taj imunitet ne želi uvek da ojača, uprkos činjenici da se redovno oslanjamo na jogurt koji preporučuju naše reklame.

Ne, nikako neću osporavati ispravnost nobelovca I. Mečnikova. Redovno konzumiranje jogurta ima veoma moćan uticaj na crevnu mikrofloru, a kroz to i na imuni sistem, i na mnoge druge aspekte našeg zdravlja. Međutim, đavo je u detaljima.

Pod artiljerijskom vatrom

Put od tačke A (pakovanje jogurta) do tačke B (debelog creva) deluje jednostavno samo na prvi pogled. U stvari, ovo je otprilike isto kao prebacivanje trupa iza neprijateljskih linija. Pre nego što uđu u stomak, lakto- i bifidobakterije padnu pod takvu kiselu „vatru“ da većina njih odmah umre. Kiselost želučanog soka je toliko visoka da je u stanju da ubije i najotpornije i najopasnije bakterije, a ne takve „domaće sitnice“ kao što su bakterije mlečne kiseline.

Nadalje, jadni ostaci našeg „vojnog iskrcavanja“ migriraju u tanko, a potom u debelo crevo. I ovde se čini kao da već možete odahnuti, ali ne. U debelom crevu imamo mnogo drugih (često nepozvanih) gostiju. Sve ove bakterije nisu baš spremne da dele svoj životni prostor i, što je najvažnije, besplatnu hranu. I čine sve kako bi uništili život bilo kojem strancu.

Ne smanjujte broj

Generalno ste već shvatili: ako želimo da mnogo lakto- i bifidobakterija dospe do debelog creva, u početku ih moramo imati u velikom broju. Koliko je to? Hajde prvo, da razumemo gde potražiti dozu bakterija na pakovanju jogurta.

Dakle, ako nigde u sastavu ne vidite oznaku koncentracije lakto- i bifidobakterija, zaboravite na ovaj „jogurt“. Možda je ukusan, reklamiran, moderan, ali to ga ni na koji način neće učiniti korisnom za mikrofloru. Ako na etiketi vidite željenu oznaku (specifičnu vrstu, soj bakterije i količinu kolonija) – to je već dobra vest. To znači da u proizvodu i dalje postoje dragocene bakterije.

Ali oznaka sama po sebi ne znači ništa, onaj koji se suočava sa ovom skraćenicom je mnogo važniji. Koliko nam je dnevno potrebno (količina) da bismo prevazišli sve barijere? Napravimo pauzu od lekova i pogledajmo preporučene dnevne doze bakterija za normalizaciju crevne mikroflore.

U proseku, većina ozbiljnih proizvođača probiotika preporučuje doze od jedne do deset milijardi lakto- ili bifidobakterija (ili njihov zbir). I to uprkos činjenici da dobri probiotici podrazumevaju prisustvo zaštitnih mikrokapsula i specijalnih celuloznih DR kapsula koje su rezistentne na želudačni sok, što značajno povećava stepen preživljavanja bakterija.

Koliko kolonija?

Zato potražite jogurte koji vam mogu pružiti 10⁹–10¹⁰ kolonija u jednom potezu (to je 1–10 milijardi). Ali ako vam, na primer, jogurt iz prodavnice obeća 10⁶ kolonija po 1 g, moraćete da obavite podvig i popijete od jedan do deset litara odjednom. Ne, ne, ne bacajte boce kefira na mene! Ono što sam rekao odnosi se isključivo na situaciju kada treba brzo da normalizujete crevnu mikrofloru i na taj način ojačate imuni sistem. Ako samo želite da uživate u mlečnim proizvodima sa određenim preventivnim svojstvima, možete zaboraviti sve o čemu sam govorio.

Ali šta je sa domaćim kefirom, snežnom kuglicom i fermentiranim pečenim mlekom?

Ponekad možete sresti dragocene oznake (količina kolonija) na kefiru i drugim proizvodima poznatim iz detinjstva. Da li to znači da se mogu koristiti i za jačanje imuniteta? Opet, ako ih stalno pijete i nemate cilj da brzo popravite svoj poljuljani imunitet, samo napred!

Ako kefir smatrate imunomodulirajućim brzo delujućim lekom, vredi podsetiti da se kefirski kvas sastoji samo od jedne trećine laktobakterija, a ostatak je kvasac i streptokok. A samo lakto- i bifidobakterije dokazano deluju (bar za sada). Koliko je poslednjeg u takozvanom bifidokefiru je velika misterija. I to ne samo za potrošače, već i za mnoge proizvođače.

Možda onda ukusan „čudo ermigurt“?

Budimo iskreni: toliko „jogurta“ su zapravo mlečni deserti i uopšte ne sadrže žive mlečne kiseline. Sva ova pića su lepih boja, slatka ili punjena skrobom i zgušnjivačima, i više poput sladoleda „jogurti“ u šoljama su sve samo ne izvor korisnih bakterija mlečne kiseline.

Međutim, razlikovati pravi jogurt (onaj o kome je Mečnikov govorio) od falsifikata nije teško. Jogurt sa visokom bakterijskom mlečnom kiselinom ima vrlo gustu teksturu i jednostavno ga ne možete pakovati u boce ili tetrapak. Ako ste bili na Kavkazu, Balkanu ili Turskoj, razumete o kakvom jogurtu govorim.

Drugo, pravi jogurt ima sjajan kiseli ukus, jer su glavni proizvod vitalne aktivnosti laktobakterija (ako su, naravno, još žive) organske kiseline. Treće, zbog krhkosti svog mikrobiološkog okruženja, pravi jogurt je apsolutno nespojiv sa šećerom i raznim voćem, čokoladom i ostalim dodacima, osim ako ih ne dodate neposredno pre upotrebe.

Još jedna loša vest

Ako koristite jogurt sa ciljem da normalizuje mikrofloru i ojačate imunitet, trebalo bi da se setite još jednog ozbiljnog detalja. Ako se vaša ishrana sastoji uglavnom od rafiniranih ugljenih hidrata (beli hleb, krompir, slatkiši) i mesnih proizvoda, vaša creva nikada neće imati pogodne uslove za samostalno razmnožavanje korisne crevne mikroflore.

Uzimate nešto što donosi korisne bakterije u creva, ali šta dalje? Kako će biti prenete tamo? Na kraju krajeva, njihova glavna hrana su gruba biljna vlakna (vidi prethodni post). Dakle, ako niste spremni promeniti svoje prehrambene navike, onda biste trebali piti jogurt u terapijskoj dozi svakog dana. U suprotnom, sve bakterije koje su na taj način „posađene“ će umreti bez hrane i napustiće creva u roku od nekoliko dana.

Vlakna, vlakna i opet vlakna

Sada razumete zašto sam, raspravljajući se u prethodnom postu o uticaju pravilne ishrane na imunitet i mikrofloru, pre svega spomenuo vlakna? Jogurt ili napitak sa bifidobakterijama je vrlo dobar, ali ipak je „bioproteza“. Prava, prirodna mikroflora može (i čak bi trebalo) da se formira bez spoljnih izvora živih bakterija.

Ako u vašoj svakodnevnoj ishrani ima dovoljno biljnih vlakana, vaše korisne crevne bakterije, primajući takve preferencije od vas, bujno će cvetati. I što ih više bude bilo, razne trule i druge nepotrebne crevne „gravure“ će se sve više osećati neprijatno. I imunitet će vam reći jedno veliko hvala.

Autor: Jurij Jurjevič Gičev (Юрий Гичев)

Preuzeto i prevedeno sa: https://zen.yandex.ru/media/doctor_gichev/immunitet-bez-lekarstv-iogurt-i-laktobakterii-5e8eec80a997e96d588f0621

Kontaktirajte nas za dodatne informacije:

📞 +381 60 453 04 54

✉ sasvimprirodno.net@gmail.com