Blog

Uticaj vitamina D i magnezijuma na simptome fibromialgije

  • Fibromialgija pogađa oko 4 miliona odraslih u SAD, uzrokujući široko rasprostranjeni mišićno-skeletni bol, umor, poremećaje spavanja i različite sistemske simptome
  • Studija iz jula 2024. otkrila je korelaciju između niskog nivoa vitamina D i magnezijuma i težine simptoma fibromijalgije, naglašavajući važnost optimizacije ovih hranljivih materija
  • Vitamin D pomaže kod fibromialgije tako što utiče na obradu moždanih signala, regulaciju neurona i smanjuje upalu; magnezijum može ublažiti simptome tako što inhibira NMDA receptor i smanjuje stres
  • Izlaganje sunčevoj svetlosti je idealno za povećanje nivoa vitamina D, ali postoje neka razmatranja koja treba imati na umu, posebno ako ste konzumirali ulja iz semena
  • Možete povećati nivo magnezijuma kroz promene u načinu života i ishrani. Više strategija za poboljšanje simptoma fibromijalgije su takođe uključene u nastavku

 

Procenjuje se da je 4 miliona odraslih u SAD pogođeno fibromijalgijom, hroničnim stanjem koje karakteriše rašireni mišićno-skeletni bol i ukočenost.[1] Fibromijalgija je češća kod žena nego kod muškaraca i obično pogađa osobe između 30 i 50 godina.[2]

Ovo stanje može otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti zbog uporne nelagodnosti i drugih iscrpljujućih simptoma. Iako nema poznatog leka, fibromialgijom se može upravljati kombinacijom tretmana koji imaju za cilj poboljšanje kvaliteta života.

Istraživačka studija objavljena u julu 2024. u European Review for Medical and Pharmacological[3] pruža dalji uvid u mehanizam fibromialgije, otkrivajući dva ključna hranljiva sastojka koja mogu uticati na ozbiljnost njenih simptoma — vitamin D i magnezijum.

 

Simptomi i dijagnoza fibromialgije

Dugi niz godina, fibromijalgija se često odbacivala kao psihološki ili psihosomatski poremećaj, a neki zdravstveni radnici su njene simptome pripisivali stresu, depresiji ili anksioznosti umesto da je prepoznaju kao posebno stanje. Nedostatak jasnih dijagnostičkih kriterijuma i odsustvo objektivnih laboratorijskih testova doprineli su skepticizmu u pogledu njene validnosti kao pravog medicinskog poremećaja.[4]

Američki koledž za reumatologiju je 1990. godine uspostavio dijagnostičke kriterijume za fibromialgiju, što je doprinelo širem prihvatanju nje kao legitimnog stanja. Njen tačan uzrok još uvek nije u potpunosti shvaćen, ali istraživanja je povezuju sa disfunkcijom centralnog nervnog sistema, tačnije nepravilnom obradom. signala bola u mozgu, što rezultira povećanom osetljivošću na bol.[5]

Iako ne postoje laboratorijski testovi za fibromialgiju, ona se može dijagnostikovati na osnovu dva kriterijuma: 1) osećanje široko rasprostranjenog bola koji traje duže od tri meseca i 2) prisustvo drugih sistemskih simptoma,[6] uključujući:[7,8]

Umor Poremećaj spavanja Kognitivno oštećenje
Anksioznost i depresija Migrena Sindrom iritabilnog creva
Rejnoov fenomen Sindrom nemirnih nogu Iritabilna creva i bešika
Osetljivost kože i osip Suve oči i usta Oštećena koordinacija

 

Konvencionalno lečenje obično uključuje lekove protiv bolova ili psihotropne lekove poput antidepresiva. Ne preporučujem ni jedno od ovih jer ne uspevaju da reše osnovni uzrok problema. Mnogi pacijenti koji pate od fibromijalgije takođe ne reaguju na konvencionalne lekove protiv bolova, što dovodi do opasnog ciklusa prekomernog lečenja ovim lekovima.

 

Nedostatak vitamina D i magnezijuma povezan sa gorim simptomima fibromialgije

Prikazana studija,[9] koju su sproveli istraživači iz različitih italijanskih institucija, imala je za cilj da istraži vezu između simptoma fibromijalgije i specifičnih mikronutrijenata. „Upravljanje FM [fibromijalgijom] treba multidisciplinarni pristup koji uključuje farmakološke i nefarmakološke strategije“, primetili su autori. „Među nefarmakološkim pristupima, ishrana igra glavnu ulogu.“

Istraživači su se posebno fokusirali na vitamin D, magnezijum, vitamin B12 i suplementaciju gvožđa, jer su ovi nutrijenti pokazali obećavajuće rezultate u kliničkim ispitivanjima. Izmerili su nivoe ovih mikronutrijenata u krvi kod 20 italijanskih žena sa dijagnozom fibromialgije, kao i kod 20 zdravih u kontrolnoj grupi. Ozbiljnost simptoma pacijenata je takođe procenjena korišćenjem Upitnika o uticaju na fibromialgiju (FIQ).

Zanimljivo, iako nisu otkrili značajne razlike u nivoima mikronutrijenata između pacijenata sa fibromialgijom i zdravih kontrola, bliža analiza unutar grupe fibromialgije otkrila je da su viši nivoi vitamina D povezani sa boljim fizičkim funkcionisanjem, dok su viši nivoi magnezijuma povezani sa nižim nivoima ukočenosti. Autori su zaključili:[10]

„Skrining nedostataka mikronutrijenata kod pacijenata sa FM je koristan u kliničkoj praksi. Dodavanje suplemenata kod pacijenata — čak i kada ga nema u nedostatku — treba razmotriti zbog inverzne povezanosti između nivoa vitamina D i magnezijuma i fizičke funkcije/ukočenosti.“

 

Uloga vitamina D u mišićno-skeletnom zdravlju

Istraživači su takođe sproveli sveobuhvatan pregled[11] postojeće literature o uticaju mikronutrijenata na fibromialgiju, posebno naglašavajući vitamin D zbog njegovih potencijalnih prednosti u ublažavanju simptoma fibromialgije, posebno kod pacijenata sa nedostatkom.

„Dodavanje vitamina D se razmatra u lečenju FM jer približno 40% pacijenata ima nedostatak vitamina D“, napisali su autori. „Dalje, nekoliko studija je sugerisalo da je smanjen nivo vitamina D u serumu povezan sa hroničnim bolom, depresijom i anksioznošću kod pacijenata sa FM.“ Razradili su mehanizme kroz koje vitamin D ima svoje efekte:[12]

„Vitamin D je uključen u razvoj mozga i regulaciju neurona, može povećati faktore rasta neurona, smanjiti ekscitabilnost neurona i snabdeti neuroprotektivne efekte. Vitamin D povećava transformišući faktor rasta-β1(TGF-β1), suprotstavljajući se povišenim inflamatornim citokinima kod pacijenata sa FM.

Štaviše, s obzirom na to da se čini da je smanjena mineralna gustina kostiju (BMD) povezana sa ozbiljnošću FM bola, poznato je da je vitamin D deo same simptomatologije. Konačno, vitamin D ima nekoliko intramuskularnih akcija, kao što je povećanje snage i očuvanje mišićne mase.“

 

Kako magnezijum pomaže u poboljšanju simptoma fibromialgije

Što se tiče magnezijuma, autori su primetili[13] da je nedostatak povezan sa simptomima koji se često primećuju kod fibromijalgije, kao što su slabost mišića, parestezija (osećaj „igle i špenadli“ u rukama i nogama) i upala niskog stepena. Ishrana sa malo ovog minerala je povezana sa smanjenim pragom bola kod pacijenata sa fibromijalgijom.

Magnezijumovi efekti ublažavanja bolova pripisuju se njegovoj sposobnosti da inhibira N-metil-D-aspartat (NMDA) receptor, koji igra ulogu u centralnoj senzibilizaciji i preosetljivosti na bol.[14] Magnezijum može ne samo da pomogne u ublažavanju bolova, već i da smanji stres povezan sa fibromialgijom, kao što je prikazano u drugoj studiji objavljenoj u maju 2022. u časopisu Nutrients.[15]

Istraživači su otkrili da je suplementacija magnezijumom dnevno, tokom mesec dana pomogla da se poboljša blagi do umereni stres uz smanjenje bolova. „Ovo sugeriše da bi dnevni magnezijum mogao biti koristan tretman za poboljšanje tereta bolesti pacijenata sa bromialgijom“, zaključili su.[16]

 

Kako povećati nivo magnezijuma

Ne postoji jednostavan test krvi za određivanje nivoa magnezijuma, ali jedan od načina da se utvrdi vaš status je da pažljivo procenite i pratite svoje simptome. Takođe, imajte na umu da određeni načini života mogu da iscrpe vaše zalihe magnezijuma, a određeni izbori u ishrani vam možda neće pružiti dovoljno magnezijuma dnevno.

Jedan od primarnih razloga za nedostatak magnezijuma je ishrana bogata prerađenom hranom, jer toplota i prerada iscrpljuju magnezijum iz prave hrane. Određeni lekovi takođe imaju tendenciju da smanje količinu magnezijuma u ​​vašem organizmu, kao što su antibiotici, inhibitori protonske pumpe i kortikosteroidi. Da biste prirodno povećali nivo magnezijuma, dodajte dobro kuvano povrće u svoju ishranu, kao što su:

Spanać Zelje Blitva
Bela repa Listovi cvekle Brokoli
Prokulice Kelj Bok choi
Kineski kupus Tikve Osušene alge ili agar

 

Dok je dobijanje magnezijuma iz izvora u ishrani kao što je tamno lisnato zelenilo idealno, dodatni oblici magnezijuma vam takođe mogu pomoći da obezbedite adekvatan unos. Kada je u pitanju oralna suplementacija, moja lična preferencija je magnezijum treonat, jer se čini da je najefikasniji u prodiranju kroz ćelijske membrane, uključujući vaše mitohondrije i krvno-moždanu barijeru.

Dnevne potrebe za magnezijumom variraju u zavisnosti od starosti i pola, pri čemu je odraslim muškarcima potrebno oko 400 miligrama (mg), a ženama oko 300 do 350 mg.

Magnezijum se takođe gubi znojenjem pri teškim naporima, nedostatku sna i konzumiranju alkohola. Aktivnim pojedincima i onima koji se značajno znoje (npr. vežbanjem ili korišćenjem saune) možda će biti potrebno 10% do 20% više od preporučene količine u ishrani (RDA) da bi se nadoknadio gubitak magnezijuma znojenjem.

 

Sunčeva svetlost je najbolji izvor vitamina D, ali imajte na umu ove preporuke

Preporučujem da dobijete vitamin D pravilnim izlaganjem suncu, ako je moguće, jer on pruža prednosti osim optimizacije vitamina D, kao što je smanjen rizik od raka,[17] povećanu proizvodnju melatonina[18] i produženi životni vek.[19] Međutim, iako je izlaganje suncu ključno za proizvodnju vitamina D i opšte zdravlje, ono takođe može biti štetno ako niste pažljivi.

Na prednosti izlaganja suncu mogu uticati vaša ishrana, okruženje i fiziologija. Razumevanjem ovih faktora možete maksimalno iskoristiti sunčevu svetlost i istovremeno čuvati svoje zdravlje. Evo nekoliko ključnih strategija koje treba razmotriti:

Izbegavajte ulja iz semena radi bezbednijeg izlaganja suncu — Jedan od najvažnijih faktora koje morate da rešite pre nego što provedete vreme na suncu je vaša ishrana. Ulja semena, koja sadrže visok nivo linolne kiseline (LA), mogu značajno da utiču na reakciju vaše kože na izlaganje UV zracima, jer LA oksidira kada je vaša koža izložena UV zracima, što dovodi do upale i oštećenja DNK.

Ako se vaša ishrana sastoji od hrane koja sadrži ulja iz semena, budite oprezni sa izlaganjem suncu. Preporučljivo je da izbegavate izlaganje suncu visokog intenziteta sve dok ne koristite ova ulja najmanje četiri do šest meseci.

Prilagodite se vašim geografskim i ekološkim uslovima — Faktori kao što su nadmorska visina i atmosferski uslovi utiču na to kako izlaganje suncu utiče na vas. Imajte na umu lokalne atmosferske uslove kao što su oblačnost i zagađenje vazduha, koji mogu da blokiraju UVB zrake, smanjujući i njegove koristi i rizike.

Ako živite na većim nadmorskim visinama, tanja atmosfera omogućava da više UVB zraka dopre do Zemlje, čineći izlaganje suncu intenzivnijim. S druge strane, mesta sa dugom zimom ili oblačnim nebom prirodno ograničavaju vaše izlaganje suncu. Čak i ako i dalje konzumirate ulja od semena, rizik je manji zimi jer niste toliko izloženi UV zračenju.

Personalizujte svoj pristup — Vaše fizičke karakteristike, kao što su boja kože i sastav tela, utiču na to kako treba da upravljate izlaganjem suncu. Tamnija koža ima više melanina i zahteva više sunca da bi proizvela istu količinu vitamina D kao svetlija koža.

Kompozicija tela takođe igra ključnu ulogu. Više telesne masti mogu da skladište jedinjenja rastvorljiva u mastima, uključujući oksidovana biljna ulja. Ljudi sa više telesne masti možda će morati da budu posebno oprezni, jer ova uskladištena ulja mogu povećati rizik od oštećenja od sunca čak i nakon promene vaše ishrane.

Obratite posebnu pažnju na svoju kožu — Vaša koža može da vam pokaže koliko je izloženost previsoka. Da biste utvrdili da li je vreme koje provodite pod suncem bezbedno, posebno ako ste konzumirali ulja iz semena, pazite na znake crvenila ili peckanja. Interakcija UV zraka sa biljnim uljima u vašoj koži može povećati rizik od opekotina od sunca i raka kože tokom vremena.

Da biste se zaštitili, izbegavajte da vaša koža gori, jer to ukazuje na prekomerno izlaganje. Ako primetite crvenilo, odmah potražite hladovinu. Ako ne primetite ni najmanji nagoveštaj ružičaste boje na svojoj koži, to je dobar znak da je vaše izlaganje suncu bilo u bezbednom opsegu. Kako smanjujete linolnu kiselinu u ishrani, rizik od opekotina od sunca i raka kože će se značajno smanjiti, ali budite oprezni, posebno tokom prelaznog perioda.

Izbegavajte vršne sate sunčeve svetlosti tokom prelaznog perioda — to je obično sat vremena pre i posle solarnog podneva. U većem delu SAD tokom leta, to znači izostanak direktnog sunca od 11 do 15 časova. tokom letnjeg računanja vremena, ili od 10 do 14 časova. u standardnom vremenu.

Kako vaše organizam čisti akumulirana ulja iz semena, možete postepeno produžavati izlaganje suncu. Vremenom bi trebalo da budete u mogućnosti da bezbedno uživate sat ili više tokom ovih vršnih sati sunčeve svetlosti.

Koristite zaštitna pomagala tokom prelaznog perioda — Ako treba da provedete vreme na suncu pre nego što vaše organizam u potpunosti detoksuje nakupljena ulja iz semena, ova jedinjenja mogu da ponude dragocenu podršku:

  • Astaksantin — Ovaj moćni antioksidans pomaže u povećanju otpornosti vaše kože na oštećenja od sunca. Uzimanje 12 mg dnevno može neutralisati slobodne radikale i smanjiti upalu, pružajući dodatnu zaštitu od UV zračenja.
  • Niacinamid krema (vitamin B3) — Lokalna ili oralna primena niacinamida pre izlaska na sunce može pomoći u poboljšanju barijere vaše kože i zaštiti od oštećenja DNK izazvanog UV zračenjem.
  • Aspirin za bebe — Kada se uzima 30 do 60 minuta pre izlaganja suncu, može pomoći u smanjenju rizika od raka kože tako što inhibira stvaranje štetnih metabolita oksidisane linolne kiseline (OXLAM) u vašoj koži.
  • Molekularni vodonik (H2) — H2 pruža dodatni sloj zaštite od oštećenja od sunca i ublažava efekte biljnih ulja. Deluje na ćelijskom nivou tako što neutrališe štetne slobodne radikale, posebno hidroksilne radikale. Takođe može prodreti u ćelijske membrane da bi ciljao na zapaljenje i oksidativno oštećenje direktno na izvoru uz očuvanje korisnih reaktivnih vrsta kiseonika (ROS).

Pored svoje zaštitne uloge, H2 podiže nivoe energije i poboljšava oporavak, što ga čini vrednom podrškom za zdravlje ćelija, posebno kada se nosi sa izlaganjem suncu i izazovima u ishrani od biljnih ulja.

 

Saveti za suplementaciju vitamina D

Ako niste u mogućnosti da se adekvatno izlažete suncu, suplementacija vitamina D može biti potrebna. Iako neke smernice preporučuju 40 ng/mL (100 nmol/L) kao optimalnu dozu, verujem da je to samo granica za dovoljno.

Za zdravlje i prevenciju bolesti, preporučujem vam da ciljate na optimalne nivoe između 60 ng/mL i 80 ng/mL. U Evropi, mere koje tražite su 150 do 200 nmol/L, respektivno.

Da biste utvrdili koliko vitamina D3 treba da uzmete, izmerite nivo vitamina D, idealno dva puta godišnje. Važno je zapamtiti da kalcijum, vitamin D3, magnezijum i vitamin K2 moraju biti pravilno izbalansirani za optimalno opšte zdravlje.

Ako smatrate da je suplementacija neophodna nakon serumskog testa na vitamin D, takođe dopunite magnezijumom i vitaminom K2 (MK-7) kako biste osigurali odgovarajuću ravnotežu. Zatim, zapamtite da ponovite test za tri do četiri meseca da biste bili sigurni da ste dostigli ciljni nivo.

 

Druge strategije za poboljšanje simptoma fibromialgije

Pored optimizacije nivoa magnezijuma i vitamina D, primena ovih strategija može vam pomoći da ublažite simptome fibromijalgije i poboljšate opšte blagostanje:

  1. Probajte terapiju vibracijama celog tela — Istraživanja sugerišu da vibroterapija celog tela može pomoći pacijentima sa fibromialgijom. U 12-nedeljnoj studiji[20] koja je uključivala 60 pacijenata sa fibromialgijom, istraživači su otkrili da su oni koji su učestvovali u terapiji pokazali poboljšanja motoričke funkcije i brzine hoda, mereno različitim testovima.

Da biste saznali više o tome kako da koristite ovaj oblik lečenja, pogledajte moj članak „Koristite moć vibracija za unapređenje zdravlja.“

  1. Smanjite izloženost EMF-u — Elektromagnetna polja (EMF) uređaja kao što su mobilni telefoni, Wi-Fi ruteri i druga elektronika mogu pogoršati simptome fibromijalgije tako što ometaju metaboličke procese povezane sa bolom i oksidativnim stresom, kao i podstičući upalu.[21]

Smanjenje vaše izloženosti jednostavnim merama kao što je isključivanje Wi-Fi-ja noću, korišćenje žičanih veza umesto bežičnih, minimiziranje upotrebe mobilnog telefona, uključivanje uređaja za zaštitu od EMF-a i stvaranje okruženja sa niskim EMF-om u vašem domu može da utiče na smanjenje ozbiljnosti simptoma.

  1. Vežbajte tehnike emocionalne slobode (EFT) — EFT je tehnika uma i tela koja kombinuje elemente kognitivne terapije i akupresure dodirivanjem određenih tačaka meridijana na telu uz izgovaranje pozitivnih afirmacija. Ova tehnika može pomoći u smanjenju stresa i emocionalnih pokretača, koji mogu direktno uticati na fizički bol.

Za pacijente sa fibromijalgijom, EFT može pomoći u ublažavanju i emocionalnih i fizičkih aspekata stanja. Ovo možete učiniti sami, kod kuće, i potrebno je samo nekoliko minuta da naučite.

 

Izvori i reference

 

Autor Dr. Joseph Mercola

Preuzeto i prevedeno sa: https://articles.mercola.com/sites/articles/archive/2024/09/26/vitamin-d-magnesium-fibromyalgia-symptoms.aspx?ui=dc0d65e94d1d0b8a29a4077dd4c04b19171869646e29b444fae0296a7768aad6&sd=20221121&cid_source=dnl&cid_medium=email&cid_content=art2ReadMore&cid=20240926_HL2&foDate=false&mid=DM1630388&rid=127364969

 

Za podršku organizmu ako je u deficitu sa prethodno pomenutim supstancama možete pogledati sledeće sasvim prirodne prozvode visoke bioraspoloživosti:

 

 

Za dodatne informacije o ovim i drugim proizvodima kontaktirajte nas na:

 +381 60 453 0 454

✉ sasvimprirodno.net@gmail.com