Neki od najštetnijih sastojaka u prerađenoj hrani
UKRATKO
- Dva od najštetnijih sastojaka u prerađenoj hrani su kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze i sojino ulje, bilo da su delimično hidrogenizovani, organski ili napravljeni od novijih sorti soje modifikovanih na način da ne zahtevaju hidrogenaciju
- Potpuno neprirodne masti koje je napravio čovek stvorene kroz proces delimične hidrogenizacije uzrokuju disfunkciju i haos u vašem organizmu na ćelijskom nivou, a studije su povezale trans masti sa zdravstvenim problemima u rasponu od gojaznosti i dijabetesa do reproduktivnih problema i srčanih bolesti
- Pored opasnosti po zdravlje u vezi sa trans mastima koje nastaju procesom delimične hidrogenizacije, sojino ulje samo po sebi NIJE zdravo ulje
- Dodajte tome činjenicu da je većina soje koja se uzgaja u SAD genetski modifikovana i kao rezultat toga zasićena opasnim nivoima herbicida glifosata, što može imati dodatne zdravstvene posledice jer ne postoje dugoročne bezbednosne studije
- Kada se uzme zajedno, delimično hidrogenizovano GE sojino ulje postaje jedna od apsolutno najgorih vrsta ulja koje možete konzumirati
- Genetski modifikovana (GE) sorta zasađena na preko 90% američkih hektara soje je Roundup Ready projektovana da preživi kada se poliva inače smrtonosnim količinama Monsantovog herbicida Roundup (glifosata). Utvrđeno je da GE soja sadrži nivo ostataka do 17 mg/kg, a malformacije u embrionima žaba i kokošije su se javile na nešto više od 2 mg/kg
Prerađena hrana je možda najštetniji aspekt ishrane većine ljudi, doprinoseći lošem zdravlju i hroničnim bolestima. Jedan od primarnih krivaca je kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze (HFCS), na čije opasnosti se dotičem u gotovo svakom članku koji pišem o ishrani. Drugi krivac je delimično hidrogenizovano sojino ulje.
Ova dva sastojka, bilo sama ili u kombinaciji, mogu se naći u gotovo svim prerađenim namirnicama, i može se dati ubedljiv argument da je oslanjanje na ove dve namirnice primarni faktor koji doprinosi većini degenerativnih bolesti koje danas napadaju Amerikance.
Deo problema sa delimično hidrogenizovanim sojinim uljem su trans masti koje sadrži. Drugi deo se odnosi na zdravstvene opasnosti same soje. Dodatni faktor opasnosti je činjenica da je većina kukuruza i soje genetski modifikovana.
Kako su negativni efekti trans masti na zdravlje identifikovani i prepoznati, poljoprivredna i prehrambena industrija su se borile da iznađu nove alternative. Delimično hidrogenizovano sojino ulje je identifikovano kao glavni krivac, i to sa dobrim razlogom.
Nažalost, mnogi zdravstveni „stručnjaci“ i dalje pogrešno smatraju zasićene masti nezdravim, pa, umesto da prihvate zaista zdrave tropske masti poput kokosovog ulja, koje se uglavnom uzgaja izvan SAD, prehrambena industrija se umesto toga okrenula domaćim američkim alternativama koje nude kompanije poput Monsanta, sada Bajera (koji je kupio Monsanto 2018.), koji je razvio modifikovano zrno soje koje ne zahteva hidrogenizaciju.
Zašto hidrogenizovati?
Amerikanci troše više od 16 miliona metričkih tona jestivih ulja godišnje, a sojino ulje čini oko 11.339 metričkih tona od toga.[1] Sve dok Monsanto nije genetski modifikovao svoje seme za proizvodnju biljaka sa nižim sadržajem linolenske kiseline, otprilike polovina je bila hidrogenizovana, kao obična soja čije je ulje inače previše nestabilno da bi se koristilo u proizvodnji hrane.
Jedan od primarnih razloga za hidrogenizaciju ulja je produženje njegovog veka trajanja. Sirovi puter, na primer, verovatno će užegnuti mnogo brže od margarina. Proces takođe čini ulje stabilnijim i podiže tačku topljenja, što mu omogućava da se koristi u različitim vrstama prerade hrane koja koristi visoke temperature.
Hidrogenizovano ulje[2] se pravi potiskivanjem gasa vodonika u ulje pod visokim pritiskom. Praktično svako ulje se može hidrogenisati. Margarin je dobar primer, u kome su skoro polovina sadržaja trans masti.
Proces koji stvara delimično hidrogenizovano ulje menja hemijski sastav esencijalnih masnih kiselina, kao što je smanjenje ili uklanjanje linolenske kiseline, visoko reaktivne trinezasićene masne kiseline, transformišući je u daleko manje reaktivnu linolnu kiselinu, čime se u velikoj meri sprečava oksidativna užeglost kada se koristi u kuvanju.
Krajem 1990-ih, istraživači su počeli da shvataju da bi ova hemijska izmena mogla imati štetne posledice po zdravlje. Od tada, naučnici su ovo potvrdili do tačke bez spora.
Imajte na umu da postoji razlika između „potpuno hidrogenizovanih“ i „delimično hidrogenizovanih“ ulja. Dok delimično hidrogenizovano ulje sadrži trans masti, potpuno hidrogenizovano ulje ne sadrži, jer se procesom hidrogenacije „do kraja“ nastavlja molekularna transformacija masnih kiselina iz trans masti u zasićene masne kiseline.
Potpuno hidrogenizovano sojino ulje još uvek nije zdrav izbor, međutim, iz razloga koje ću objasniti u nastavku.
Opasnosti po zdravlje od trans masti
Potpuno neprirodne masti koje je napravio čovek stvorene kroz proces delimične hidrogenizacije uzrokuju disfunkciju i haos u vašem telu na ćelijskom nivou, a studije su povezale trans masti sa:
Rak, mešanjem u enzime koje vaš organizam koristi za borbu protiv raka |
Hronični zdravstveni problemi kao što su gojaznost, astma, autoimune bolesti, rak i degeneracija kostiju |
Dijabetes, ometanjem insulinskih receptora u vašim ćelijskim membranama |
Bolest srca, začepljenjem arterija (među ženama sa koronarnom bolešću srca, konzumiranje trans masti povećalo je rizik od iznenadnog srčanog zastoja tri puta!) |
Smanjena imunološka funkcija, smanjenjem vašeg imunološkog odgovora |
Povećani nivoi lipoproteina niske gustine (LDL) ili „lošeg“ holesterola u krvi, dok snižavaju nivoe lipoproteina visoke gustine (HDL) ili „dobrog“ holesterola |
Reproduktivni problemi ometanjem enzima potrebnih za proizvodnju polnih hormona |
Ometanje upotrebe korisnih omega-3 masti u vašem organizmu |
Kao i obično, trebalo je mnogo godina pre nego što su konvencionalne zdravstvene preporuke sustigle i počele da upozoravaju na upotrebu trans masti. Nije iznenađujuće, čim ih je FDA obavestila da planira da zahteva od proizvođača hrane da navedu sadržaj trans masti na etiketi — što je na kraju stupilo na snagu 1. januara 2006. — industrija je počela da traži održive alternative kako bi privukla potrošače koji su sve više počeli da traže za oznaku „bez trans masti“.
Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je Monsanto stvorio genetski modifikovano zrno soje koje ima malo linolenske kiseline, do čega ćemo doći za trenutak.
Imajte na umu da su se neki proizvođači hrane odlučili da jednostavno prevare kupce – taktika koju dozvoljava FDA, jer svaki proizvod koji sadrži do pola grama trans masti po porciji i dalje može zakonski tvrditi da nema trans masti.[3] Trik je u smanjenju veličinu porcije da bi je doveli ispod ovog praga. Ponekad će to rezultirati nerazumno malim veličinama porcija, tako da svaki put kada proverite etiketu i porcija je nešto poput 10 čipsa ili jedan kolačić, verovatno sadrži trans masti.
Opasnosti po zdravlje od soje
Pored opasnosti po zdravlje u vezi sa trans mastima koje nastaju procesom delimične hidrogenizacije, sojino ulje samo po sebi NIJE zdravo ulje. Dodajte tome činjenicu da je većina soje koja se uzgaja u SAD genetski modifikovana, što može imati dodatne zdravstvene posledice. Kada se uzme zajedno, delimično hidrogenizovano GE sojino ulje postaje jedna od apsolutno najgorih vrsta ulja koje možete konzumirati.
Pre mnogo godina, tropska ulja, poput kokosovog ulja, obično su se koristila u američkoj proizvodnji hrane. Međutim, ove se očigledno ne uzgajaju u SAD, jer sa izuzetkom Havaja, klima nije dovoljno tropska. Podstaknuta finansijskim podsticajima, industrija je osmislila plan za pomeranje tržišta sa tropskih ulja na nešto više „domaćeg uzgoja“.
Kao rezultat toga, stvoren je pokret da demonizuje i ocrnjuje tropska ulja kako bi ih zamenila domaćim uljima kao što su kukuruz i soja.
Masti u sojinom ulju su prvenstveno omega-6 masti. I dok nam je potrebno malo omega-6, retko ko ima nedostatak u tome, jer su prisutne u našoj ishrani. Amerikanci generalno troše DALEKO previše omega-6 u odnosu na omega-3 masti, prvenstveno zbog prevelike količine omega-6 u prerađenoj hrani.
Omega-6 masti se nalaze u skoro svakoj životinjskoj hrani i mnogim biljkama, tako da su nedostaci veoma retki. Ova omega-6 mast je takođe visoko obrađena i samim tim oštećena, što otežava problem unosa tolike količine u vašu ishranu. Omega-6 koja se nalazi u sojinom ulju podstiče hroničnu upalu u vašem organizmu, što je osnovni problem za gotovo sve hronične bolesti.
Šta je sa organskim sojinim uljem?
Čak i ako ste bili dovoljno srećni da pronađete organsko sojino ulje, još uvek postoji nekoliko značajnih nedoumica koje ga čine daleko od privlačnog sa zdravstvenog stanovišta. Soja sama po sebi, organski uzgajana ili ne, sadrži niz problematičnih komponenti koje mogu da izazovu pustoš po vaše zdravlje, kao što su:
- Goitrogeni — koji se nalaze u svakoj nefermentisanoj soji, bez obzira da li je organska ili ne, su supstance koje blokiraju sintezu tiroidnih hormona i ometaju metabolizam joda, ometajući time funkciju vaše štitne žlezde.
- Izoflavoni: genistein i daidzein —su vrsta fitoestrogena, biljnih jedinjenja koja liči na ljudski estrogen, zbog čega neki preporučuju upotrebu soje u terapiji za lečenje simptoma menopauze. Verujem da su dokazi veoma kontroverzni i sumnjam da rade.
- Obično je većina nas izložena uticaju previše estrogenskih jedinjenja i ima niži nivo testosterona od idealnog, tako da je zaista važno ograničiti izloženost feminizirajućim fitoestrogenima. Što je još važnije, postoje dokazi da može poremetiti endokrinu funkciju, izazvati neplodnost i promovisati rak dojke, što je definitivno velika zabrinutost.
- Fitinska kiselina — Fitati (fitinska kiselina) se vezuju za jone metala, sprečavajući apsorpciju određenih minerala, uključujući kalcijum, magnezijum, gvožđe i cink — svi su ko-faktori za optimalnu biohemiju u vašem telu. Ovo je posebno problematično za vegetarijance, jer jedenje mesa smanjuje efekte ovih fitata koji blokiraju minerale.
Ponekad može biti od koristi, posebno kod žena u postmenopauzi i kod većine odraslih muškaraca jer imamo tendenciju da imamo previsoke nivoe gvožđa, koje može biti veoma moćan oksidant i izazvati biološki stres. Međutim, fitinska kiselina ne mora nužno selektivno inhibirati samo apsorpciju gvožđa; inhibira sve minerale. Ovo je veoma važno zapamtiti, jer mnogi već pate od nedostatka minerala zbog neadekvatne ishrane.
Soja ima jedan od najviših nivoa fitata od svih žitarica ili mahunarki, a fitati u soji su veoma otporni na normalne tehnike smanjenja fitata kao što je dugo, sporo kuvanje. Samo dug period fermentacije značajno će smanjiti sadržaj fitata u zrnu soje.
- Prirodni toksini poznati kao „antinutrijenti“ — Soja takođe sadrži druge antinutritivne faktore kao što su saponini, sojatoksin, inhibitori proteaze i oksalati. Neki od ovih faktora ometaju enzime koji su vam potrebni za varenje proteina. Iako mala količina antinutrijenata verovatno ne bi izazvala problem, ali količina soje koju mnogi Amerikanci sada jedu je izuzetno velika.
- Hemaglutinin —je supstanca koja podstiče zgrušavanje i koja izaziva zgrušavanje vaših crvenih krvnih zrnaca. Ove zgrušane ćelije nisu u stanju da pravilno apsorbuju i distribuiraju kiseonik u vaša tkiva.
Najgore od svega — genetski modifikovano sojino ulje
Genetski modifikovana (GE) soja zasađena na preko 90% američkih hektara soje je Roundup Ready — projektovana da preživi kada se poliva inače smrtonosnim količinama Monsantovog herbicida Roundup. Logika koja stoji iza useva Roundup Ready kao što je soja je da možete smanjiti troškove proizvodnje tako što ćete ubiti sve osim prave biljke soje.
Međutim, studije na životinjama otkrivaju da ove GE soje mogu imati značajne štetne posledice po zdravlje, uključujući progresivno povećanje stope neplodnosti sa svakom dolazećom generacijom. Do treće generacije, gotovo svi hrčci u jednoj studiji hranjenja su bili neplodni. Druga generacija hrčaka uzgajanih na GE soji takođe je imala pet puta veću stopu smrtnosti novorođenčadi.
Da li je soja sa niskim sadržajem linolenske kiseline odgovor?
Sada imamo i druge useve soje koje proizvodi Monsanto. Kao odgovor na rastuću potražnju za zdravijom ishranom, Monsanto je 2005. godine lansirao soju sa niskim sadržajem linolenske kiseline Vistive. Većina soje sadrži otprilike 7% linolenske kiseline. Nove sorte sadrže 1% do 3%, što smanjuje potrebu za hidrogenizacijom.[4] Kako objašnjava Monsanto:[5]
„Poljoprivrednici nisu jedini korisnici Monsantovih napora… Potrošači će takođe imati koristi od zdravijeg useva koji bi mogao da dobije, kao što je soja koja sadrži malo linolenske kiseline. Linolenska kiselina, prekursor trans masti, može doprineti kardiovaskularnim oboljenjima… Soja sa niskim sadržajem linolenske kiseline smanjuje potrebu za hidrogenizacijom u preradi hrane, pomažući da se smanji količina trans masti u prerađenoj hrani.”
Još jedna sorta soje koju je stvorio Monsanto je soja sa visokim sadržajem stearata, koja takođe ima svojstva margarina i skraćivanja linolenske kiseline bez hidrogenizacije. Ali da li su ove soje bolje ili bezbednije od konvencionalnih sojinih zrna ili Roundup Ready sojinih zrna, iako ne moraju da prođu kroz delimičnu hidrogenizaciju i stoga ne sadrže trans masti? Niko ne zna.
Još jedna opasnost od GE soje: glifosat
Stalno stavljam naglasak na rizike po zdravlje, a evo još jednog: istraživanje je pokazalo da je sojino ulje iz Roundup Ready soje puno glifosata, glavnog sastojka Raundapa — herbicida širokog spektra koji je kreirao Monsanto.
Prema izveštaju u časopisu Chemical Research in Tokicology, najviši MRL (najviši dozvoljeni nivo) za glifosat u hrani i proizvodima za životinje u EU je 20 mg/kg. Utvrđeno je da GE soja sadrži nivoe ostataka do čak 17 mg/kg, a malformacije u embrionima žaba i kokošije su se javile pri 2,03 mg/kg.[6] A to je 10 puta niže od MRL.
Ovo je alarmantno otkriće, jer je glifosat jedan od otrova na svetu koji se najviše zanemaruje. Istraživanje objavljeno 2010. godine pokazalo je da hemikalija, koja deluje tako što inhibira enzim zvan EPSP sintaza koji je neophodan za rast biljaka, uzrokuje defekte kod žaba i pilećih embriona na daleko nižim nivoima nego što se koristi u poljoprivredi i baštama.[7] Malformacije su prvenstveno uticale na:
- Lobanju
- Lice
- Srednju liniju i mozak u razvoju
- Kičmenu moždinu
Kada se primeni na useve, glifosat postaje sistemski u celoj biljci, tako da se ne može isprati. I, kada pojedete ovaj usev, glifosat završava u vašim crevima gde može da desetkuje vaše korisne bakterije. Ovo može narušiti vaše zdravlje, jer 80% vašeg imunološkog sistema nalazi se u vašim crevima (GALT, ili crevna veza sa limfnim tkivom) i zavisi od zdravog odnosa dobrih i loših bakterija. Odvojeno istraživanje je takođe otkrilo sledeće efekte glifosata:
- Endokrini poremećaji
- Oštećenje DNK
- Toksičnost u fazi razvoj
- Neurotoksičnost
- Reproduktivna toksičnost
- Rak
Da biste izbegli štetne masti, odbacite prerađenu hranu
Ako želite da izbegnete opasne masti svih vrsta, najbolje je da izbacite prerađenu hranu iz ishrane. Odatle, koristite ove savete da biste bili sigurni da jedete prave masti za svoje zdravlje:
- Koristite organski maslac (po mogućstvu napravljen od sirovog mleka) umesto margarina i namaza od biljnog ulja. Maslac je zdrava celovita hrana koja je neopravdano loše ocenjena.
- Za kuvanje koristite kokosovo ulje. Daleko je superiornije od bilo kog drugog ulja za kuvanje i prepune je zdravstvenih prednosti.
- Obavezno jedite sirove masti, poput onih iz avokada, sirovih mlečnih proizvoda, maslinovog ulja, maslina, organskih jaja i sirovih orašastih plodova, posebno orašastih plodova makadamije koji imaju relativno malo proteina. Uzmite i visokokvalitetni izvor omega-3 masti životinjskog porekla, kao što je ulje krila.
Praćenje mog sveobuhvatnog plana ishrane automatski će smanjiti vaš unos trans masti, jer će vam biti vodič da se fokusirate na zdravu integralnu hranu umesto na prerađenu nezdravu hranu.
Zapamtite, skoro sva prerađena hrana će sadržati ili HFCS (verovatno napravljen od genetski modifikovanog kukuruza) i/ili sojino ulje — bilo u obliku delimično hidrogenizovanog sojinog ulja, koje je verovatno napravljeno od GE soje, napunjenog glifosatom, ili od jednog od novije sorte soje koje su stvorene tako da ih ne treba hidrogenizovati. SVE su to loše vesti, ako cenite svoje zdravlje.
Izvori i reference
1 Statista. Consumption of Edible Oils in the United States in 2021, by Type
4 Indiana Prairie Farmer November 4, 2005
5 Monsanto Company 2004 Annual Report
6, 7 Chemical Research in Toxicology 2010; 23(10):1586–1595
Autor Dr. Joseph Mercola
Za dodatne informacije kontaktirajte nas: