Blog

BDNF – hormon koji ljude čini ljudima

BDNF, ili brain derived neurotrophic factor, je supstanca koja omogućava našim moždanim ćelijama da rastu i formiraju neuronske veze.

Naučnim jezikom rečeno, ova sposobnost mozga da se stalno obnavlja i prilagođava pod uticajem spoljnih signala naziva se neuroplastičnost. I upravo nas ona čini ličnošću, a ne samo višom životinjom (o kojoj smo već govorili u postu Alzheimerova ružna senka).

Ne samo mozak

Međutim, priroda ne zabrinjava naš ljudski ego i ona je, kao što je slučaj sa većinom drugih hormona, „okačena“ na BDNF i gomilu drugih srodnih funkcija. Pre svega, govorimo o razmeni energije.

Eksperimentalne studije pokazuju da životinje sa veštački izazvanim nedostatkom BDNF-a, pored smanjenja moždanih funkcija, pate i od dubokog poremećaja energetskog metabolizma, koji se manifestuje povećanim apetitom, poremećenim metabolizmom glukoze i teškom gojaznošću.

Kakve veze gojaznost ima s tim?!

Sve je vrlo jednostavno. Mozak je glavni potrošač energije, a rastući mozak troši još više. Shodno tome, ako BDNF stimuliše rast i reorganizaciju moždanih ćelija, mora se pobrinuti i za adekvatno snabdevanje energijom za sav ovaj luksuz.

I sasvim je logično da je priroda dala BDNF-u dve ruke istovremeno: jedna izvlači energiju, a druga je koristi za optimizaciju mozga.

Uopšteno, ne hormon, već magija! I postajete pametni i lepi (jer je normalizacija energetskog metabolizma korisna ne samo za mozak, već ima i tako prijatne posledice kao što je smanjenje apetita i sprečavanje gojaznosti i metaboličkog sindroma).

Gde mogu da nabavim ovaj divni BDNF?

Kod životinja je sve jednostavno: ako nema dovoljno BDNF-a, može se ubrizgati direktno u mozak (budući da ne može ući u mozak ni iz creva ni iz krvi) i bukvalno pred našim očima dobija se efekat promene žabe u princezu.

Međutim, u mozak neke osobe ne možete ući i morate se prisetiti svih prirodnih načina da povećate lučenje BDNF-a koje nam je priroda dala.

Aktivne i raznovrsne mentalne aktivnosti

Kao što sam rekao u gore pomenutom postu, aktivan prenos nervnih impulsa kroz sinapse (veze) moždanih ćelija dovodi do povećanja sinteze BDNF-a, što je neophodno za formiranje novih sinapsi u mozgu koji aktivno radi.

Shodno tome, što više opterećujemo mozak složenim zadacima, više se u njemu sintetiše BDNF i obrnuto.

Fizička aktivnost

Takođe sam pisao o izuzetnom značaju fizičke aktivnosti za razvoj mozga u postu Kretanje i mozak. Ali ispostavilo se da produžena fizička aktivnost takođe direktno stimuliše sintezu BDNF-a. Čini se, zašto?

Kretanje je, s jedne strane, snažan stimulator rada moždanih ćelija (uostalom, istorijski gledano, svako aktivno kretanje bilo je na neki način povezano sa pitanjem preživljavanja i, shodno tome, sa maksimalnom napetošću svih delova tela). I samo ovo može povećati nivo BDNF-a.

S druge strane, svako kretanje zahteva mnogo energije, pa se ovde aktivira druga funkcija BDNF-a, učešće u energetskom metabolizmu. I njegova sinteza se, naravno, aktivira.

Isprekidan post

Mislim da su mnogi već pogodili kakve veze BDNF ima s tim. S jedne strane, ovo je pitanje preživljavanja, u kojem efikasnost mozga postaje kritična, a s druge duboki deficit energije. Oba su tačke primene BDNF-a.

I ovo nije samo spekulativni zaključak. Na primer, hormon grelin, koji se sintetiše u želucu kao odgovor na post, ima direktan stimulativni efekat na centre za sintezu BDNF.

Leptin i insulin

Za razliku od grelina, leptin i insulin su hormoni sitosti. Insulin se sintetiše kao odgovor na ulazak glukoze u krvotok, a leptin je hormon koji sintetiše masno tkivo.

Paradoksalno, ovi hormoni takođe stimulišu sintezu BDNF. Činilo bi se da je čovek sit i dobar, energije ima više nego dovoljno, nema potrebe da žuri bilo gde, a još više nema potrebe za preživljavanjem. Pa zašto leptin i insulin stimulišu oslobađanje BDNF-a?

Još uvek nemamo tačan odgovor, ali se može pretpostaviti da kao odgovor na signal za popunu energetskih rezervi telo žuri da se za budućnost obezbedi najvažnijom stvari, naime, zdravim i aktivnim mozgom.

Osim toga, leptin i insulin su antistresni agensi, a stres je glavni neprijatelj BDNF-a.

Omega-3 i antioksidanti

Sinteza i efekti bilo kojih hormona posreduju se kroz membrane (opne) ćelija. Shodno tome, konačni rezultat će zavisiti od stanja potonjeg. Za membrane moždanih ćelija izuzetno su važne omega-3 masne kiseline (naročito dokozaheksaenska kiselina), koje čine osnovu ovih membrana, i antioksidansi koji ih štite od oštećenja.

Ovo objašnjava direktnu korelaciju: što je više omega-3 masti i antioksidanata u hrani, to je veći nivo (ili efekat) BDNF-a.

Želim, i ubodi

Zamislite sada modernog prosečnog čoveka:

  • mozak mu se dugo ne napreže i lebdi uz lenji tok TV-a i društvenih mreža;
  • sva fizička aktivnost se svodi na otvaranje frižidera;
  • isprekidani post se u principu ne odvija čak ni noću;
  • omega-3 i antioksidanti su strani i za sluh i za frižider;
  • stres je posebna priča.

Pa gde tražiti BDNF? O da, leptin i insulin! Imamo više nego dovoljno masti i glukoze, što znači leptin i insulin! Tako je, jedina začkoljica je to što naše telo, u uslovima gojaznosti i metaboličkog sindroma, prestaje da reaguje na oboje. To su takozvana insulinska rezistencija i rezistencija na leptin. Nada uvek umire poslednja …

Sve genijalno je jednostavno … ali previše komplikovano

Vrlo radoznala tabela data je u članku K. Marosi i M.P. Mattson (Trends Endocrinol Metab 2014: 25 (2); 89-98), koji se bavi mnogim od gore navedenih. Ova tabela navodi različite načine za povećanje nivoa BDNF-a, od najjednostavnijih do izuzetno složenih.

Istovremeno, za svaku od metoda opisane su prednosti i nedostaci. Na primer, intracerebralna primena BDNF-a ili transplantacija ćelija koje sintetišu ovaj hormon u mozak.

Ove manipulacije, s jedne strane, garantuju brz rezultat (u teoriji), ali s druge strane, nose takve rizike da teško da će neko odlučiti o ovome u slučaju ljudi, a ne eksperimentalnih životinja. Ista je situacija sa elektrošokovnom terapijom ili elektrodnom stimulacijom mozga.

Ali postoje i potpuno jednostavni, ali efikasni načini za povećanje nivoa BDNF-a u tabeli. Na primer, redovna i produžena fizička aktivnost, isprekidan post i uravnotežena ishrana (uključujući omega-3 masti i antioksidante), intelektualne aktivnosti. Čini se, kakvi se nedostaci mogu imati?!

Međutim, autori sasvim ispravno i objektivno u kolonu nedostataka pišu: potrebna je istrajnost, snaga volje i napetost. A za modernu osobu to je gore od elektrošoka i kraniotomije ..

Autor: Jurij Jurjevič Gičev (Юрий Гичев)

Preuzeto i prevedeno sa: https://zen.yandex.ru/media/doctor_gichev/bdnf–gormon-delaiuscii-cheloveka-chelovekom-613060e39519d377427a2e12

O antioksidantima kao i proizvodima u kojima se oni nalaze detalnije možete pročitati na sledećim stranicama:

O omega-3 masnim kiselinama kao i proizvodima u kojima se oni nalaze detalnije možete pročitati na sledećim stranicama:

 

Kontaktirajte nas za dodatne informacije:

📞 +381 60 453 04 54

✉ sasvimprirodno.net@gmail.com