Da je deficit osnovnih mikrohranjivih sastojaka široko rasprostranjen među stanovništvom, govore podaci o proceni nutritivnog statusa i zdravlja stanovništva Rusije i susednih zemalja bivšeg SSSR-a, a koje su sproveli stručnjaci Instituta za ishranu i druge institucije Akademije medicinskih nauka, kao rezultat čega je i ustanovljeno da:

• 70-90% različitih grupa stanovništva ima deficit vitamina C;
• 40-80% – deficit vitamina B;
• 40-80% – nedostatak folne kiseline;
• 40-60% – deficit vitamina A;
• 25-30% – deficit vitamina B12;
• 20-30% – nedostatak vitamina E;
• 40-50% – nedostatak joda;
• 80-90% – nedostatak selena;
• 20-40% – nedostatak drugih makro- i mikroelemenata, uključujući kalcijum, magnezijum, gvožđe, cink, fluor, hrom, koji mogu dovesti do razvoja brojnih ozbiljnih i široko rasprostranjenih bolesti, kao što su osteoporoza, anemija, karijes; i
• 40-50% žena ima patološke manifestacije menopauze period usled smanjenja aktivnosti estrogena.

Prema dugoročnim studijama o učestalosti prebolnih stanja, više od 50% stanovništva u tranziciji ima zdravstvene probleme uslovljene adaptivnom napetosti, stresom i strahom od neuspelog prilagođavanja, a skoro polovina stanovništva industrijskih gradova živi u uslovima značajnog zagađenja okoline, što doprinosi razvoju patologija (J. P. Gičev, 1974, 1996). Stoga su svim ovim kategorijama stanovništva potrebno dodatno snabdevanje organizma s glavnim nezamenjivim biološki aktivnim mikronutrijentima.

Sve gore navedeno još jednom potvrđuje potrebu za masovnom i kontinuiranom upotrebom složenih dodataka ishrani kako bi se sprečio razvoj nedostatka osnovnih mikrohranjivih sastojaka i smanjio rizik od mnogih bolesti.

U vezi s tim, želeo bih da vas upoznam sa jednom od svojih hipoteza (autor J. P. Gičev), koja povezuje nastanak i raširenu pojavu mnogih bolesti savremenog čoveka sa rušenjem i gubitkom njegovog bliskog jedinstva s prirodom, što je sa svoje strane pratilo uništavanje odnosa sa hranom formiranih u prošlosti, kroz koje je drevni čovek dobijao iz svog okruženja prirodne biološki aktivne materije biljnog, životinjskog i mineralnog porekla, koje su tokom stotina hiljada godina evolucije postale obavezni i neophodni mehurići, pripadnici najvažnijih fizioloških procesa i bioloških kontrola vitalne funkcije organizma.

Štaviše, budući da je jedini izvor mikrohranjivih sastojaka u telu drevne osobe bila hrana (uglavnom povrće, čiji su resursi bili gotovo neograničeni), telo je postepeno izgubilo sposobnost ne samo sintetizovati, već i skladištiti za budućnost najkvalitetnije biološki aktivne materije, zbog čega su one postale praktično neophodne. Međutim, postepeno iscrpljivanje osnovnih prehrambenih proizvoda savremenog čoveka mikronutrijentima (a samim tim i njihov nedovoljan unos u organizam) doprinosi formiranju njihovog nedostatka, što zauzvrat, dovodi do povećanog rizika od raznih bolesti.

Ovo još jednom potvrđuje potrebu da se organizmu dodatno obezbede najvažniji i nezamenljivi mikrohranjivi sastojci, čime se sprečava razvoj njihovog nedostatka. Danas postoje samo dva načina za to.

Prvi je povećanje količine hrane koju jedemo, što često i činimo. I zaista, na ovaj način je u principu moguće povećati unos mikrohranjivih sastojaka toliko potrebnih organizmu.

Međutim, treba imati na umu da će se u tom slučaju unos viška kalorija, masti, holesterola, ugljenih hidrata značajno povećati, a to, kao što znamo, dovodi do povećanog rizika od gojaznosti, ateroskleroze, koronarne bolesti srca i mozga, patologija jetre, kostiju i zglobnog sistema, metaboličkih poremećaja itd. Stoga se ova metoda teško može smatrati pogodnom.

Druga metoda je redovna profilaktička upotreba savremenih, visokotehnoloških i standardizovanih dodataka ishrani, uz pomoć kojih možete prirodnim putem u organizam uneti sve potrebne biološki aktivne mikronutrijente u dnevnim dozama koje propisuje nauka o ishrani i bez povećanja količine konzumirane hrane. Zapravo, to radi i mikronutrijentolgija.

Potreba da se redovno obezbeđuje organizam najznačajnijim i neophodnijim mikronutrijentima u obliku savremenih dodataka ishrani takođe je opravdana nizom sledećih okolnosti:

• prvo, upotreba dodataka ishrani omogućava vam da nadoknadite neizbežni pad unosa mikrohranjivih sastojaka u organizam tokom režima punog ili delimičnog gladovanja i niske kalorijske ishrane, kao i tokom verskih molitvi;
• drugo, uz pomoć dodataka ishrani, možete nadoknaditi nedovoljan unos mikrohranjivih sastojaka u organizam u slučaju kada ste primorani da izbegavate ili ograničite upotrebu određene hrane koja uzrokuje da imate različite neželjene reakcije (uključujući i alergične) koje jednostavno ne volite, ili su egzotične, nepristupačne i skupe;
• treće, uz pomoć dodataka ishrani moguće je i potrebno nadoknaditi neizbežni gubitak i smanjenje biološke aktivnosti korisnih mikronutrijenata u prehrambenim proizvodima usled termičke obrade tokom kuvanja;
• četvrto, uz pomoć niza posebnih biološki aktivnih dodataka hrani možete smanjiti glad, apetit, povećanu žudnju za hranom i regulisati osećaj punoće;
• peto, kao deo modernih i visokotehnoloških dodataka ishrani dugo možemo održavati najvažnije i nezamenljive mikrohranjive sastojke, a da pritom ne izgubimo biološku aktivnost, što nam omogućava da ne koristimo različite metode konzerviranja prehrambenih proizvoda.

Prevedeno iz knjige: Ю. П. Гичев – Беседы о биологически активных добавках к пище, София – Новосибирск 2013.

O različitim bioaktivnim dodacima ishrani možete detaljnije pogledati ovde >>>

Kontaktirajte nas za dodatne informacije:

📞 +381 60 453 04 54

✉ sasvimprirodno.net@gmail.com