Blog

Omega-3 — jednostavan način da smanjite rizik od bolesti

 

UKRATKO

  • Test indeksa omega-3 meri količinu EPA i DHA, dve omega-3 dugog lanca koje se nalaze u hrani iz morskih izvora, u membranama crvenih krvnih zrnaca, izraženo kao procenat ukupnih masnih kiselina u membrani
  • Većina Amerikanaca ima indeks od 4% do 5% EPA/DHA u membranama crvenih krvnih zrnaca, a cilj je između 8% i 12%. Da biste povećali svoj indeks sa 5% na 8%, potrebno vam je otprilike 1.000 mg do 1.200 mg EPA/DHA dnevno
  • Viši indeks omega-3 je povezan sa boljim zdravljem širom sveta i čini se da smanjuje rizik od većine, ako ne i svih, hroničnih bolesti
  • Drugi odnos koji se obično pominje je odnos omega-6 i omega-3, ali ovaj odnos nije ni približno toliko koristan ili važan kao indeks omega-3
  • EPA i DHA pomažu u razređivanju krvi, smanjenju rizika od moždanog udara i srčanog udara, snižavanju nivoa serum triglicerida, krvnog pritiska i upale, dodaju strukturnu stabilnost njihovoj mitohondrijalnoj membrani i pomažu mitohondrijalne energetske procese

 

U ovom videu intervjuišem dr Vilijama (Bila) Harisa, međunarodno priznatog stručnjaka za omega-3 masne kiseline. Proučava omega-3 od 1980. godine i objavio je više od 300 naučnih radova o masnim kiselinama i zdravlju.

Ceo intervju (na engleskom jeziku) možete pogledati ovde

„https://www.bitchute.com/video/zL7lrYGnXOjn/“

Pre tri godine osnovao je Institut za istraživanje masnih kiselina (FARI)[1] u Južnoj Dakoti, koji je specijalizovan za epidemiološka istraživanja, gde se posmatra odnos između nivoa omega-3 u krvi i rizika od bolesti. Takođe je član Medicinskog fakulteta Univerziteta Južne Dakote.

„Pokušavamo da izgradimo slučaj da su nivoi omega-3 u krvi isto toliko, ako ne i više, važni od poznavanja nivoa holesterola kada je u pitanju vaše zdravlje i mogućnosti da ga kontrolišete„, kaže on.

 

Indeks Omega-3

Ono na šta on misli je nivo omega-3 u vašim membranama crvenih krvnih zrnaca. Pre dve decenije, njegov tim je razvio omega-3 test zasnovan na membrani crvenih krvnih zrnaca pod nazivom Omega-3 indeks. Možete da uradite test indeksa Omega-3 na njihovoj veb stranici za samo 49,95 dolara.

Indeks meri količinu EPA i DHA, dve dugolančane omega-3 masne kiseline pronađene u hrani iz morskih izvora, u membranama crvenih krvnih zrnaca, izražene kao procenat ukupnih masnih kiselina u membrani.

„Mislili smo da je to apsolutno najbolji način da procenimo status omega-3 u vašem organizmu, i od tada ga koristimo“, kaže on. Haris je sproveo korelacione studije koje pokazuju da test indeksa Omega-3 odražava status srca kod pacijenata sa transplantacijom srca, na primer. Komentarišući korisnost indeksa, Haris kaže:

„Veoma dobro reaguje na povećan unos EPA i DHA, kao što bi dobar biomarker trebao, a viši nivoi su povezani sa boljim zdravljem u različitim bolestima, tako da mislim da je to zaista značajno.“

 

Više Omega-3 dosledno je povezano sa boljim zdravljem

Haris nastavlja da raspravlja o relevantnosti epidemioloških studija zasnovanih na populaciji, gde gledate velike skupove podataka o ljudima. Framingemska studija je jedan klasičan primer, gde su pokušali da utvrde zašto je toliko muškaraca umiralo od srčanih udara u predgrađu Bostona 1940-ih.

Regrutovani su zdravi muškarci i žene i prikupljeni su podaci o njihovom načinu života, ishrani i krvi. Učesnici su potom decenijama praćeni, da se vidi ko je umro od srčanog udara. Framinghamske studije razvile su koncept faktora rizika, koji za srčani udar uključuju visok krvni pritisak i pušenje.

Sredinom 1970-ih, potomci učesnika originalne Framinghamske studije su regrutovani za dodatna istraživanja. Ovo je poznato kao Framinghamska studija potomaka, i uključivala je testiranje omega-3 indeksa uskladištenih uzoraka krvi.

„Ljudi su, u proseku, imali oko 65 godina u vreme kada je vađena krv početkom 2000-ih. Zatim smo postavili pitanje: ’Ako imate visok (ili nizak) omega-3 indeks u tom uzrastu, da li to predviđa bilo kakve ishode bolesti?‘ Da, jeste. Predviđa rizik od Alchajmerove bolesti. Predviđa rizik od srčane bolesti. Predviđa rizik smrti od srčane bolesti.

Sa višim nivoima omega-3, ljudi žive duže. To je vrsta studija na kojima radimo u Institutu za istraživanje masnih kiselina jer je bilo 50 ili 60 studija Framinghamskog tipa širom sveta. Skoro svi su izmerili nivoe omega-3 i ishode bolesti.“

 

Šta je sa odnosom Omega-6 i Omega-3?

Drugi odnos koji se obično pominje je odnos omega-6 i omega-3, ali Haris ne misli da je ovaj odnos ni približno toliko koristan ili važan kao indeks omega-3. Za početak, nije baš precizno jer postoje i druge omega-3 masti osim EPA i DHA, kao što su DPA i ALA.

Takođe postoji sedam različitih tipova omega-6 masnih kiselina i ne znamo puno o njima. Jedan izuzetak je linolna kiselina (LA), o kojoj sam pisao u mnogim prilikama. Takođe sam zajedno sa Kristoferom D’Adamom napisao članak o LA-u[2], koji je objavljen u recenziranom časopisu Nutrients u julu 2023.

„Dakle, kada kažete omega-6 ili omega-3, vi zapravo ne znate šta je imenilac, a šta brojilac, i pretpostavlja se da se sve omega-3 ponašaju isto i da imaju iste zdravstvene koristi, a sve omega-6 imaju iste zdravstvene koristi ili štete, što zaista nije tačno“, objašnjava Haris.

„Po mom mišljenju, to nije mnogo nijansirano, jer smo videli neke studije u kojima su neke omega-6 masne kiseline očigledno dobre. One su povezane sa boljim ishodima, dok druge nisu. Dakle, da ih objedinite u jednu metriku gde ne znate kako je sastavljena još je jedan razlog što mi se ne sviđa ovaj konkretan odnos.

Pretpostavljam da je treći, možete imati visok nivo omega-6 i visok nivo omega-3, ili nizak nivo omega-3 i nizak omega-6 i imati potpuno isti odnos. Zaista je najvažnija količina koja postoji. Ono što nam nedostaje u Americi, ili na Zapadu uopšte, jesu dugolančane omega-3. To je najveći problem.

Mrzim da odvlačim pažnju od tog problema kopanjem u stranu omega-6 jer bi neki ljudi mogli da kažu: „Pa, mogu da popravim svoj odnos samo jedući manje omega-6 i ne povećavajući svoju omega-3“, i mislim da to neće pomoći.“

Kontraargument za to bi bio da postoje enzimi, desaturaze i elongaze, koji uzimaju osnovne esencijalne masti – ALA i LA – i pretvaraju ove prekursore u proizvode dugih lanaca, EPA/DHA i ARA, i ako preplavite sistem LA, u suštini monopolišete te enzimske sisteme i proizvode omega-3 je teže napraviti.

Ako konzumirate pripremljene dugolančane omega-3, onda to nije problem, ali ako ne, onda će prekomerna količina omega-6 sprečiti konverziju omega-3. Ograničavanje omega-6 može, na ovaj način, biti donekle od pomoći, jer omogućava da se kraći lanac omega-3 (ALA) pretvori u EPA i DHA dužeg lanca. Haris odgovara:

„To je tačno, ali postoje određeni metaboliti čak i arahidonske kiseline koji su korisni. Na primer, lipoksgenaza A1 je antiinflamatorna, a prostaciklin sprečava agregaciju trombocita.

Postoje metaboliti same linolne kiseline koji ne prolaze kroz arahidonsku kiselinu, a koji imaju barem korisne odnose sa krvnim pritiskom i upalom. Mislim da je to mnogo komplikovaniji sistem, nego što je stav da je samo omega-6 loša, a omega-3 dobra. To je mnogo nijansiranije od toga.“

OmegaQuant nudi test odnosa omega-6 prema omega-3 pod nazivom Omega-3 indeks plus Omega-6/Omega-3 odnos. Ali kada je u pitanju rešavanje lošeg odnosa, Haris i dalje veruje da je najbolji način da to uradite da povećate unos EPA i DHA, za razliku od toga da samo smanjite unos omega-6.

 

Zašto su Omega-3 tako korisne za zdravlje

Dakle, šta je to u vezi sa omega-3 EPA i DHA što ih čini toliko važnim za zdravlje? Ukratko, ove masne kiseline:

  • Pomažu u razrjeđivanju krvi, što obeshrabruje neodgovarajuće zgrušavanje koje može dovesti do moždanog ili srčanog udara.
  • Snižavaju nivoe triglicerida u serumu.
  • Pomažu u snižavanju krvnog pritiska, delimično poboljšanjem zdravlja sluzokože vaših krvnih sudova kako bi se mogli bolje opustiti.
  • Imaju nekoliko antiinflamatornih efekata – Na primer, pod uslovom da imate dovoljno EPA i DHA u vašim membranama, kada dođe do upalnih povreda, metaboliti EPA i DHA — rezolvini i protektini — će se sintetizovati. Kao što se jednostavno kaže, ovi metaboliti pomažu u zaštiti od upale i rešavanju je. Ako nemate dovoljno omega-3, inflamatorni odgovor traje duže i može postati hroničan.
  • Pomažu mitohondrijalnoj membrani da procesira energiju – Poboljšavaju tečnosti i fleksibilnost mitohondrijalne membrane omogućava enzimima i drugim proteinima koji su ugrađeni u membranu da lako rade.
  • Daju strukturnu stabilnost ćelijskim membranama u celom telu — Važno je da ako je membrana puna mononezasićenih ili zasićenih masti, omega-3 ne može da stigne tamo. Membrana će tada biti čvršća, što ometa aktivnost esencijalnih receptora, enzima, transportera i drugih proteina koji kontrolišu protok hranljivih materija u ćeliju i otpadnih proizvoda iz ćelije.

Sa odgovarajućom količinom omega-3, membrane omogućavaju ovim agensima da se slobodno kreću, čineći da sve funkcioniše kako treba.

 

Zašto riblje ulje nije idealan izvor Omega-3

Iako većina poseže za ribljim uljem kako bi povećala nivo omega-3, ovo nije najbolji izbor. U stvari, većina „ribljih ulja“ na tržištu danas su zapravo sintetički etil estri, koji se razlikuju od triglicerida i fosfolipida omega-3 koji se nalaze u morskim plodovima, a koji su otprilike 50/50 triglicerida i fosfolipida. Krilovo ulje takođe isporučuje omega-3 prvenstveno u obliku fosfolipida. Haris objašnjava:

„Da, postoje dva prirodna oblika. Omega-3 se nalaze u trigliceridima, koje mi klasično smatramo uljima. Triglicerid ima tri masne kiseline na svakom molekulu. Tipično, u većini riba koje su bogate omega-3, jedna od ta tri će biti EPA ili DHA, tako da će to biti oko 30% ribljeg ulja. To je tetriglicerid.

Drugi prirodni oblik u kojem se nalaze morski omega-3 su fosfolipidi. Fosfolipidi su primarni sastojci ćelijskih membrana, a u ćelijskoj membrani omega-3 obavljaju svoj primarni posao.

Postoje dve tačke za masne kiseline na fosfolipidu, i to zavisi od ribe, ali obično oko 20% do 30% fosfolipida ima EPA i DHA. Ta dva oblika su prirodna. Dobijate i trigliceride i fosfolipide kada jedete odrezak od lososa ili bilo koju drugu „masnu“ ribu, one su sa najviše omega-3.

Etil estar je potpuno sintetički proizvod. Počinje kao sirovo riblje ulje. Odatle na prvom mestu potiču molekuli EPA i DHA, ali u rafinisanju se sve masne kiseline odsecaju iz stabla triglicerida. Zatim se odbacuju mononezasićene, zasićene i malu količinu omega-6, a to što ostaje je samo omega-3.

Omega-3 moraju da se zakače za nešto pre inkapsulacije, a omiljena stvar je da se povežu sa etanolom (alkoholom) da bi se napravili „etil estri“. Kada je sve što imaju u bačvi sada su omega-3 etil estri, onda mogu da spakuju više EPA i DHA u svaku kapsulu, tako da je koncentracija veća.

Praktično svi farmakološki proizvodi na bazi omega-3 su etil estri i koriste se od sredine 1990-ih. Ali nema ništa „prirodno“ u vezi sa etil estarom.

Pretpostavljam da postoji debata o tome koliko su efikasni. Znamo da ako uzmete etil estar na prazan stomak, nećete ga zaista apsorbovati. Veoma se slabo apsorbuju.

Njihova apsorpcija se može poboljšati ako se etil estar uzima uz masni obrok, jer će to stimulisati probavne sokove i omogućiti da se deo apsorbuje, ali to nije najbolji oblik za apsorpciju. Trigliceridi i fosfolipidi su mnogo bolji oblici za apsorpciju.“

Da li su etil estri korisni?

U italijanskom GISSI-Prevenzione Trial,[3] objavljenom 1999. godine, preživelima od srčanog udara je data jedna kapsula Omacor-a (oblik etil estra sa 840 mg EPA+DHA po 1 g kapsule) dnevno. Posle dve do tri godine praćenja, prijavili su ogroman pad kardiovaskularne smrti i smrtnosti od svih uzroka.

Međutim, nije bilo placebo grupe. Oni su to samo uporedili sa standardom nege. To je takođe bilo otvoreno ispitivanje, bez objektivne procene usklađenosti.[4] Štaviše, studiju su finansirale kompanije koje prodaju proizvod, tako da postoji sukob interesa koji je možda uticao na rezultate.

Zaista, od tada je nekoliko studija koristilo Omacor (ili Lovaza, američka verzija) i dalo je mešovite rezultate. Neki nisu pokazali nikakvu korist, drugi su bili pozitivni. Primer poslednjeg je studija REDUCE-IT, koja je koristila samo EPA etil estar pod nazivom Vascepa, koji je napravio Amarin. Pacijenti sa visokim rizikom od srčanih oboljenja dobijali su 4 grama dnevno.

U poređenju sa placebom, na petogodišnjem nivou, grupa koja je lečena imala je 25% manji rizik od kardiovaskularnih bolesti, srčanih udara bez fatalnog ishoda i mortaliteta od svih uzroka. To je bio veoma pozitivan ishod. Međutim, placebo je bilo neprobavljivo mineralno ulje, što je možda zbunilo rezultate. Da li je Vascepa zaista poboljšao zdravlje ili je „placebo“ povećao rizik od srčanih događaja?

„O tome se žestoko raspravljalo“, kaže Haris. „Naravno, ako je vaš placebo zaista štetan, čak i ako vaš lek ne čini ništa, izgledaće da ovaj drugi radi odlično, jer je bolji od placeba, koji bi trebalo da bude neutralan.

Pa, sada postoje značajni dokazi da su barem neke od očigledne koristi od EPA etil estra proizašle iz pogoršanja ishoda u placebo grupi. Uzimanje 4 grama, skoro kašičica mineralnog ulja dnevno tokom pet godina, pa, to uopšte nije prirodno.“

 

Koliko Omega-3 vam treba?

Dakle, da rezimiramo, najbolji izvori omega-3 DHA i EPA su masne ribe iz hladne vode poput divljeg lososa sa Aljaske (losos uzgajan na farmama ima omega-3, ali u manjim količinama nego što je to slučaj kod divljeg, jer su farmeri dodavali biljna ulja u hranu za losos), skuša i haringa, sardine sa uljem od krila.

Sledeće pitanje je koliko vam je potrebno za optimalno zdravlje i prevenciju bolesti? Ovo nas vraća na Omega-3 indeks. Većina Amerikanaca ima indeks od 4% do 5% EPA/DHA u svojim membranama crvenih krvnih zrnaca, a smatra se da je cilj između 8% i 12%.

Prema Harisovim studijama, podizanjem indeksa sa 5% na 8%, potrebno vam je otprilike 1.000 mg do 1.200 mg EPA/DHA dnevno. Što se tiče odnosa EPA i DHA, Haris kaže da je opšta preporuka ili mešavina 60 prema 40 ili 40 prema 60. „Samo nemojte da pravite mešavinu od 10 do 90.“ Odnos nije problem ako omega-3 dobijate iz masnih riba, koje obezbeđuju ove masne kiseline u prilično izbalansiranoj količini.

„Lično, pokušavam da jedem ribu nekoliko puta nedeljno,“ Harris kaže. „Ali ja ne uspevam uvek, pa radim ono što mnogi ljudi rade. Uzimam suplemente. Uzimam oko 1.400 mg dnevno, EPA i DHA.“

Najbolji način da odredite dozu koja vam je potrebna je da uradite test indeksa Omega-3, dostupan od OmegaQuant-a.  Posle nekoliko meseci dodavanja, ponovo testirajte da biste videli gde ste i prilagodite dozu u skladu sa tim. Na kraju, Haris napominje:

„Opet, moja mantra je indeks Omega-3. EPA i DHA [nivoi] su ono što treba poboljšati, treba povećati. To nije srebrni metak, ali je jedna stvar sa kojom MOŽETE da uradite nešto jeftino, bezbedno, lako, brzo. Još uvek nema bolesti koju smo videli a da u njenom tretmanu nije bilo koristi od većeg unosa Omega-3.“

 

Izvori i reference

1 Fatty Acid Research Institute

2 Nutrients July 13, 2023; 15(14): 3129

3 The Lancet August 7, 1999; 354(9177): 447-455

4 The Lancet October 30, 1999; 354(9189): 1554

 

Autor Dr. Joseph Mercola

Preuzeto i prevedeno sa: https://articles.mercola.com/sites/articles/archive/2024/04/28/omega-3-to-lower-your-risk-of-disease.aspx

 

Za podršku organizmu ako je u deficitu sa Omega-3 i Omega-6 možete pogledati sledeće sasvim prirodne prozvode visoke bioraspoloživosti:

 

 

Kontaktirajte nas za dodatne informacije o ovim, ali i o drugim proizvodima:

+381 60 453 0 454

✉ sasvimprirodno.net@gmail.com